Moja beba je u stomaku,povremeno se okrene da mi stavi do znanja da je tu. Posle neuspeha dojenja prvog deteta,bila sam uplasena kako cu ja to,kako kad nisam uspela ni prvi put. Pocela sam da trazim po internetu,citala clanke,gledala snimke kako uspesno dojiti,danima trazila resenje za moje uvucene bradavice... i najmanji trag meni je davao nadu... resila sam da ovaj put uspem! Beban se rodio 7 dana pre termina,jos nisam ni pomislila na dojenje od umora vec su ga doveli na podoj. Kaze sestra vama je drugo dete vi to znate...ali,ja ne znam. Zamolila sam je za pomoc,pokusala je da postavi bebu ali on nije uspevao da uhvati... ostavili su ga kod mene da se druzimo. Tada se opet pojavio strah da necu uspeti. Onda se setim svog istrazivanja po internetu i ohrabrim sebe da ja to mogu. Kada su dosli lekari u vizitu kazu ne povlaci se materica,beba mora da sise da bi stvorila kontrakcije da se skupi. Ja kazem doktoru da je ne znam ni kako njega da postavim na dojku,da smo juce pokusali ali je sestra odmah odustala,na sta je on rekao glavnoj sestri da se pozabave malo i da mi pomognu. Dosla je druga sestra,pritisla,kaze ima mleka. Kao da me sunce ogrejalo,vratio mi se osmeh,prvi korak je nacinjen,mleka imam samo jos da uspem. Pokusala je da mu drzi kozicu gde bi trebalo da bude bradavica u ustima ne bi li on povukao ali bezuzpesno. Nikako nije mogao da stvori vakuum i da vuce. Njegova nervoza,plakanje ulivale su mi i strah ani hrabrost da nastavim dalje. Dosla je druga smena,starija gospodja,drska na recima. Donela je bebu na podoj sa recima jesi li ti ta sto ne zna kako da stavi bebu na dojku? Kazem,da,ja sam ta ali sam voljna da naucim. Kaze jel ti znas kako ce da te boli kad se stvori mastitis,imas prevelike grudi a nemas bradavice,bolje razgovaraj sa lekarima dok si tu da ti odmah daju lekove. Meni krecu suze,i kazem ali ja zelim da naucim,ja zelim da dam mojoj bebi ono sto je najzdravije,ja zelim da uspem i da iskusim osecaj kako izgleda dojiti svoje dete,i da,imala sam mastitis i znam kako boli,ali vise bi me bolela cinjenica da nisam pokusala a da sam uskratila detetu.Ako vi ne zelite da mi pomognete ja cu naci nacin da uspem. I bila sam spremna na sve. Valjda se sazalila na moje suze ili je videla u meni tu borbu da uspem. Objasnila kako beba treba da lezi,postavila ga je,podmetnula pelenu pozadi,privukla mu je kozu dojke do usta i drzala,stiskala je nenormalno jako ali nema veze,samo neka on povuce. Uspeo je stvorio je vakuum,mojoj sredi nema kraja... suze su mi krenule od srece. Nisam ni disala prakticno samo da ga ne prekinem. Onda se nesto desilo i prestao je da sise. Sestra je bila tu pored i kaze sad cemo opet,iznova. I svaki put smo uspevale. Dolazila je kad god je cula da beba place da ga namesti. Ujutru sam ja sama uspela da ga namestim i kada je ona dosla mi smo vec sisali uveliko. Kaze zapamticu te po velikim grudima i tim tvojim nepostojecim bradavicama ali najvise po upornosti da nakon mojih uvreda i reci ipak nastavis. Dosli smo kuci i nastaje drugi problem,rane na kozi oko bradavice koju nemam. Svako dojenje za mene neopisiv bol. Potrazila sam strucnu pomoc,dobila sam odgovor da popravim polozaj dojenja i da ce sve biti u redu. Nekad sam uspevala da nadjem daj dobar polozaj a nekad nisam,ali nema veze neka boli,ja dojim svoju bebu. Nailaze prvi grcevi i bebino plakanje od jutra do mraka i tako do jutra opet. Svi kazu on je gladan,a ja kazem prejeda se. Nisam dozvoljavala da bilo ko utice na moje samopouzdanje majke koja doji. Posle nekih 30dana,kada smo se navikli i izbacili flasicu skroz beba je dobila proliv. Kazu morate da ga uobrocite i sredice se sve. A mi dosli kuci kao da nismo bili kod lekara,nastavljamo po svom. Posle dva dana situacija postaje ozbiljnija,opet u bolnicu otkriju da beba ima rota virus,kazu sto vise da sise i da ga pojimo jer gubi tecnost,na sta sam ja rekla da nikad nisam ni poslusala njihov savet. Kaze dr,majko time ste svom detetu spasili zivot,mogao je u toku noci da dehidrira i umre. Ne znam da li sam se radovala u tom momentu sto sam mu spasila zivot ili bila tuzna kada sam saznala da je njegov zivot bio u opasnosti. Nastavili smo da sisemo. Sa njegovih 9 meseci je morao na hitnu operaciju stomaka,i sisanje nam je oboma pomoglo da prebrodimo taj stres. Kada su ga doveli sa intenzivne nege,dr je rekao da mora na dijetu da sme samo cajeve. Dok mi je objasnjavao kakva je situacija primetio je da bebac pokusava da sise preko majice. Kaze jel on sise? Kazem da,sise,ali od juce nije,uplasena da je lekar pomislio da sam ga dojila krisom. Kaze pa sto ne kazete,dajte mu da sise,sisanje dolazi u obzir i cajevi za sad. Ponovo sam mom bekanu olaksala bol i muku koju je trenutno imao,ponovo sam mu pomogla. Pomogla sam mu onog dana kada sam odlucila da uspem u dojenju!