Kad se priča o dojenju, neko ko nema iskustva to zamišlja daš bebi siku i to je to. Ali, put do te lake faze nije uopšte jednostavan. Jer mu prethode razne faze. Najpre mislimo nećemo imati mleka a već je prošao čitav dan od porođaja i to prve bebe. Onda preko noći mleko nabuja, grudi vrele, beba ne zna da povuče a ni mama da je stavi u pravi položaj. Kod kuće kreću druge muke. Nastale ragade, beba plače, gladna. Izmlazavaj se, kako dati sad to mleko? Daj mazi lanolin, beba zaspala od plakanja. Da li je dovoljno napredovala? Imam li uopšte mleka? Daj da opet izmlazavam pa da proverim. Probudim se ono sika cela u pločicama, masiraj pola dana, beba ne izvuče dovoljno. Prva kontrola, napredovala 650 grama. Plačem ja, plače beba, plače muž. Budim je par puta noću da siki. Niko više ne spava. Ustvari samo dremkamo. I posle 6 meseci dojenje postane pesma..Sa drugom bebom je sve poznata priča, mada se misli sve je već razrađeno pa neće biti muke, ipak je za nijansu samo lakša priča. Ali upornost se isplati i budu zadovoljne i mama i beba, ali i čitava porodica.