Ovo je priča za sve one majke koje žele da doje, koje su nesigurne mogu li i treba li to tako.
Porodila sam se po treći put 14.jula 2019.godine, bebac je rođen prirodnim putem, stavljen na grudi u prvih 10 minuta po rođenju. Beskrajno sam zahvalna divnom osoblju u Pančevačkom porodilištu kao i doktorima na tretmanu koji sam imala tokom porođaja i boravka u bolnici. Bebac je bio non stop uz mene sva 4 dana koliko smo ostali u porodilištu. Sa mnom su sobu delile još dve mame. Od nas tri, samo sam ja dojila bebu. Jedna od mama je odmah posle porođaja popila tabletu za sprečavanje laktacije, a druga se (prvorotka) nakon dva dana dvoumljenja odlučila takođe za istu pilulu i odlučila da se podveže. To je bio jedan od najogavnijih prizora koje sam videla u životu. Ali, dobro, svako valjda ima svoje odluke.

Elem, nakon povratka kući primetila sam da bebac brže diše i otišla kod pedijatra koji mi je rekao da to nije ništa i da "uživam". Ali, ja sam znala da to nije normalno i sutradan sa suprugom otišla na Institut za majku i dete. Tamo je primljen sa dijagnozom "bronhiolitisa". Ja sam ostala sa njim. Sve vreme je sisao, ali sa vrlo malo snage. Nakon tri dana mu je dijagnostikovana srčana mana-koarktacija aorte i hitno je operisan narednog dana. Ja nisam mogla da boravim u bolnici sa njim, ali sam se redovno izmuzavala i u bočicama za urin na kojima sam pisala datum i vreme nosila mleko da mu daju na sondu. Dan nakon operacije su me pozvali da pokušam da mu dam da sisa. Bila sam zatečena. Ali kako da sisa kada je jadan još uvek na aparatima i bez snage (tada je imao 3080g). "Samo Vi pokušajte, a ako bude uspeo da povuče, znaćemo da možemo da ga polako skidamo sa aparata jer to znači da može da diše svojim plućima." Nikada neću zaboraviti taj osećaj kad sam ga stavila na dojku i osetila kako pomalo, slabašno vuče bradavicu i kako mleko nadolazi. Govorila sam mu sve vreme "hajde Lave, možeš ti to, seti se mame, seti se mame". Sisao je skoro 5 min. Sa intenzivne nege je izašao nakon 3 dana i onda smo zajedno bili na odeljenju još 4 dana nakon čega smo se vratili kući. Tu kreće pravo mučenje jer je meni mleko od stresa gotovo stalo. Uspevala sam jedva 40ml da izmuzem, pa sam morala da uvedem i dohranu kad vidim da je gladan. Nema šta nisam pila za laktaciju: čajeve, supe, sokove, bozu koja je užasna i nakon dva meseca se moje mleko potpuno povratilo pa smo izbacili adaptirano. Da ne pričam da je nedeljno dobijao po 500-550gr i danas moj Lav sa 8,5 meseci ima 9,5kg, sisa redovno i pored čvrste hrane.
Ono što je interesantno je to što sam bila jedina majka loja je dojila kroz koje god odeljenje da sam prošla.
Ovime želim da podstaknem i ohrabrim sve majke da doje svoje bebe jer je to LEK za vaše bebe i to ne samo zbog njene hranljivosti već i zbog osećaja bliskosti i povezanost sa majkom koja je za te duše tanane i majušne jedina sigurnost i potrda da nikada neće biti sami i nezaštićeni.
Ljubav će vam dati ponekad potrebnu upornost da istrajete kada se čini da je nemoguće da imate dovoljno.mleka ili da isto povratite. Samo upornost i što češće stavljanje na dojku.
Živele!