Moja priča o (ne)dojenju počinje 2013 god.,kada sam prvi put postala mama. Izuzetno smo se namučili sa dojenjem i ja i beba i na kraju sam kroz suze odustala od cele te priče. Plakala sam svaki dan, sa ragadama na grudima iz kojih mleko nikako da krene. Pokušavala sam pumpicom da pokrenem stvaranje mleka jer beba nije htela da sisa i ako bi je satima držala na grudima, ali ništa nije pomagalo. Drugi put sam postala mama 2018 god., ali sam se ovaj put naoružala fitolat tabletama koje su mi druge porodilje preporučile, takođe imala sam mnogo više strpljenja i bila sam rešena da dojim drugo dete i da me apsolutno ništa ne spreči u tome. Još u porodilištu sam počela da pijem fitolat tablete, kući sam jela masniju hranu i sve ono što preporučuju za laktaciju i mleko se pojavilo. Bebu sam redovno stavljala da sisa i ona je bila vredna tako da mi i sada sa 6 meseci i dalje sisamo. Veliki smo i napredni, a i mama i beba uživaju u svakom kontaktu jer stvarno nema lepšeg osećaja od dodjenja, ono nas zbližava na način na koji ništa drugo ne može, a što je najvažnije znam da mojoj bebi osim svoje ljubavi, dajem i nešto dragoceno za njen rast i razvoj ❤️