’’Pozitivno iskustvo rađanja oblikuje čovečanstvo. Pozitivno iskustvo dojenja oblikuje zdravog pojedinca.’’ - rekao je neko. Vodila sam se ovom mišlju, ponosno, istrajno, odlučno.

Svoju malu princezu, sada osmogodišnjakinju, udostojavala sam onim što joj je darovala majka priroda i to godinu i po dana. I ponosim se sobom, da znate! Sada pored sebe imam jedno pozitivno, razumno, pametno i zdravo biće. Biće koje svojom pojavom kaže: ’’Hvala ti mama!’’ A ja kažem: ’’Hvala tebi majko prirodo!’’

A bilo je teških dana. Dana koje proživljava, pa skoro, svaka dojilja, složićete se? Prvo ragade, odmah u porodilištu. Problem sa njima rešen pozitivnim stavom i voljom, uz veeeliku pomoć silikonskih bradavica. Pa pitanje: ’’Da li imam dovoljno mleka?’’ Pa mastitis koji kao neka zloća stremi iza ugla. Nisam dozvolila da nasrne na mene! Izmlazanje, listovi svežeg kupusa (neprikosnoveni pomoćnici kod stanja prepunih i napetih grudi), losioni za masažu... Noći u kojima neće san na oči od bolova u prepunim dojkama. A beba baš te noći tako divno spava i tako bi pao jedan lep spavanjac i za mene, ali ne da se. Srećom, ovakvi dani i noći mogu se nabrojati na prstima jedne ruke.

Sve ovo gore navedeno je situacija slična onoj kada ste novi na nekom radnom mestu. Ti prvi dani na poslu su katastrofalni. Imate utisak da se nikada nećete uklopiti (iako ste više nego kompetentni za obavljanje tog posla), da nećete biti prihvaćeni među kolegama, ma sam ambijent vam je grozan. Ali odjednom, sve se na pozitivno menja. Tako je i sa dojenjem. Ti propratni negativni elementi sa kojima se, kao što rekoh, susreće svaka žena, samo su jedna kap prljave vode u ogromnom, čistom, plavom moru. Zato vi žene koje ste malo razmažene, ne klonite duhom, već izdržljivost, upornost i glava gore, jer stvarno sve brzo dođe na svoje, a bebac, zahvaljujući vama, u svom odrastanju konstantno dostiže bum. Pa zar ga toga uskratiti?

U dojenju se uživa, tokom dojenja se mašta, smišlja svašta, neraskidiva veza između mame i bebe stvara, za to svaka majka ima dara.

Dojiti što duže, poruka je stara. Koliko je to dugo svako ponaosob svoju priču i shvatanje stvara. Godina i po je za mene bila mera prava. Mleko skoro prozirno, dete već prilično veliko i svesno, samo mi je stavilo do znanja da je tome došao kraj. Odvikavanje od dojenja preživesmo najlakše moguće. Malena je prešla na flašicu kao da je uvek samo nju koristila. Zatražila mi je sisu samo jednom kada smo se vozili kolima. Verovatno je ta uljuljkanost tokom vožnje podsetila na dojenje. Nije pravila scenu kada joj je nisam dala.

U januaru 2015. po drugi put sam postala mama. Na svet sam donela jednog divnog dečaka. Već bogata za iskustvo dojenja, ovaj svetao čin, 21 mesec dug, sa svojim bebanom proživela sam najblagoslovenije moguće. Bez ikakvih poteškoća i nedoumica koje su postojale sa prvim detetom. Zbog toga jesam i uvek ću biti svesrdni ambasador ove čarobno čedne aktivnosti gde god i sa kim god da se nađem. Jer, naša deca to zaslužuju!

Moj iskren savet budućim mamama: Pre svega hranite se zdravo tokom trudnoće, a istim tempom nastavite i tokom dojenja, za koje ćete se, ne sumnjam, opredeliti, zar ne? Stvorenje koje ste doneli na svet tim putem formirate u jednu stabilnu i svesnu ličnost. Jer dojenje je u tom vremenu odrastanja bebe njen način života i vaspitanja. I pored klasične hrane, bebina hrana za dušu. Bebina hrana za sreću.