Kada sam prvi put postala mama, razmišljala sam o tome kako će sve to oko dojenja izgledati. Da li ću imati mleka da dojim svoju preslatku curicu. Nije ga odmah bilo ali posle tri dana je počelo baš dosta da nadolazi, više nije htela dohranu koju su joj davali jer je otkrila lepotu maminog mleka. Bilo mi je puno srce. Stvarno sam jako želela da moja beba odrasta uz dojenje a ne uz nekakvu zamenu za majčino mleko, jer dobro je poznato koliko je majčino mleko zdravo i dobro za razvoj bebe. Sam osećaj dok beba sisa je nezaboravan. Sklupčano malo telo, rukice koje se nežno drže oko maminih grudi i okice pune ljubavi koje gledaju pravo u vas. Milina. Dojila sam je do njenog prvog rođendana kada je sama odbila. Posle četiri godine stigla je još jedna beba, ovoga puta dečak. Mleko je toliko nadolazilo da je doktorka prokomentarisala da mogu da dojim još pet beba... pa ako ima nekih u komšiluku... Njega sam dojila do 14. meseca kada je i on odbio. Grudi su mi sada opuštene ali to je zanemarljivo u poređenju sa činjenicom da znam da sam bebama pružila najzdraviju ishranu i prirodno jačanje imuniteta.