Noć. Tišina u sobi. Ta mala bića spavaju sa nama, a mi smo ih samo do pre par sati osećale u sebi. Sada su tu pored nas, zavise od nas i naše ljubavi. Uzela sam ga u naručje i stavila na grudi... Njegove usne su se naslonile, a okice otvorile... Da, to je bio pogled ljubavi koji je govorio više od 1000 reči: ,,Mama, da ti si moja mama, ti si meni zaštita, ti si meni hrana, ti si mama meni sve". U tom momentu shvatih da sam ja nekome sve na ovom svetu i da ću ga jednog dana kada me ne bude rastužiti najviše na svetu. Prolazili su minuti, a on je sklopio svoje okice i ostao na mojim grudima da spava uz taktove otkucaja mog srca koje od danas kuca samo za njega...