Ja sam ponosna mama dvoje dece, decaka od 19meseci i devojcicu od 3 meseca. Prva trudnoca i porođaj je bilo za pozeleti svakoj ženi takođe što se tiče dojenja i mleka al sve je krenulo naopačke sa drugom trudnoćom. Ostala sam brzo u drugom stanju posle prve bebe jer mi se povratila dosadna beningna bolest nazvana endometrioza od koje sam bolovala 5 godina a naravno leka za nju nema sem hiruskim putem il trudnoća.Od samog početka su mi govorili da se bebom nešto nije u redu stim da u drugom mesecu mi ustanove da sam izgubila jedan plod bili su blizanci i da imam hematom na tebusnom zidu. Nekako sam izgurala trudnoću pod stresovima posle svakog ultrazvuka do kraja sedmog meseca početak osmog tačnije 34 nedelje. Puko mi je vodenjak dva dana posle mog rođendana i počela da krvarim suprug me odveo u bolnicu. Dok sam čekala dva sata da me prime na kraju dolazi doktor jedan posle još 4ro da bi se svađali preko mog stomaka na ultrazvuku dali da me vode sanitetom u Beograd ili ostave tu. Ipak se odluče da ostanem kod njih i urade hitan carski rez. Hvala Bogu rodila se cura živa i zdrava ali sa malom težinom s tim da su je odveli hitno sanitetom u Beograd na Institut za neonatologiju.Videla sam svoju mrvicu kroz maglu ne sećam se njenog izgleda zbog anestezije. Posle 12 sati carskog reza dobijem unutrašnje krvarenje stomaka zatvorili me sa hematomom da bi ponovo završila na operaciju i jedva preživela .Probudila sam se sva pod aparatima izbodena svuda cev u vratu nema posete nema moje mrvice svi dobiju svoje bebe ujutru ja nemam ni nje nit znam šta je sa njom.Posle dva dana sam skupila snage da ustanem iz kreveta zbog moje dece. Nadošlo mi mleko nabrekle grudi pitali su me jer zadržavam mleko il da mi daju inekciju naravno odlučim da se borim da ostavim mleko dok ona ne dođe.Mesec i po dana borbe da stanem na noge takodje da održim mleko izmuzala se pila čajeve hranila se zdravo kupila pumpicu trpela bolove da bi mi rekli kad su otpuštali moju mrvicu sa instituta da ne smem da je dojim jer sam imala tešku operaciju i primila transfuziju. Kad smo došli kući meni ode mleko ona trazi dojku i plače meni je toliko bilo teško da sam izvadila dojku i dala ona je zaspala posle dva minuta. Ali sutradan dobijem toliko krvarenje da je samo lilo. I naravno to je bio još jedan znak da nesmem da je dojim.Celu ovu priču sam vam ispričala jer mislim da je majčino mleko nesto najdragocenije za svaku bebu i svetu i da mame koje se odluče na adaptirano i odustanu odma prave veliku grešku jer nema ništa zdravije od majčinog mleka. Jako mi je žao što nisam uspela da dojim svoju mrvicu. Vrlo dobro znam da nije lako progurati sve al borite se zbog svoje dece i nemojte odma dići ruke posle prve upale dojke i bradavice. Veliki Pozdrav!