Mama sam tri medena decaka. Bitku sa dojenjem smo dobili. Pobednik smo bili moja beba i ja. Prvo iskustvo je bilo mnogo bolno. Nista nismo znali o tome dok nisu poceli problemi: temperatura, mastitis, bolovi, nesnosni plac deteta... Elem posle upale grudi i vadjenja gnoja roze spricem (pamtim ga i dan danas) odlucila sam da izdrzim do kraja. Uspeli smo posle par antibiotika, saniranja upale i danonocnog izmaznja. Moje dete je imalo mleka i previse. Dobijao je na kilazi po 1,5 kg mesecno a ja sam bila presrecna mama. Drugi sin je dojio na zahtev i mnogo me umarao. Mleko nije stizalo da nadodje a on bi hteo da doji. Prestali smo sa godinu i 5 meseci. A treceg evo dojim dok ovo pisem i pogledima se mazimo. Moj decak ima godinu i 6 meseci. Svaka cas_t mamama koje doje, a one koje ne mogu da odrze mleko porucila bih da ostanu jake, da se ne pravdaju nikome zasto ne mogu da doje je vecinu zena koje znam a nisu mogle dojiti imale su jake, svoje razloge a pri tom bile lavice i borile se da detetu daju i poslednju kap mleka.