Posle 10 dana provedenih u bolnici, carskog reza, umorna, iscrpljena, neispavana, dolazimo kući moja beba i ja. Otvara se novo poglavlje u suprugovom i mom životu. Jedno divno stvorenje je sa nama koje smo dugo čekali. Ali pored radosti bilo je i problema. Naše prvo dojenje završilo se neuspešno. Ja sam bila pomalo uplašena, bez nekog iskustva a Lazar beba koja nije umeo da sisa. Pokušavali smo milion puta dnevno, da ga postavim na različite načine da sisa, da mu pomognem kako sam mogla. Dobila sam mastitis, i to bas teški. Imala sam užasne bolove, pokušavala sam da izmlazam mleko ali je zbog bolova bilo jako teško. Ipak nismo odustajali. Nastavljala sam da ga učim dojenju, a u vremenu dok spava previjala grudi, stavljala obloge pokušavajući da izlečim upalu. Naša bitka je trajala pune 2 nedelje a onda je moja beba kao pravi heroj jedno jutro uspeo da uhvati "siku" na pravi način i od tada prestaju i njegove i mamine brige.