Dodao je i taj dan,dan kada sam upoznala svog sina.Mamino prvo zlato 💗.
Celu trudnocu sam mastala o tome da svoju bebu dojim,mada su me plasile moje uvucene bradavice.Nakon teskog porodjaja,beba se nagutala plodove vode pa mi nekoliko sati nisu dozvolili da ga podojim.
Donosi ga sestra (konacno!) na prvi podoj,pogleda me sa vrata "vi ste prvorotka?", odgovorim da jesam "aaaa... dacemo mu dohranu onda". Rekoh joj da ne moze,zelim da prvo probam da dojim, pa ako nemam mleka da mu daju dohranu. Donela ga je besno do mog kreveta, bukvalno ga bacila pored mene, rekla mi "ako uspete dojite, ako ne,mazite se" i izasla iz sobe.Pokusam da mu dam,niti on zna da uhvati,niti ja znam kako da se namestim, ali uspeli smo iz par pokusaja. 😊 Zapravo tek tu su poceli nasi problemi. U roku od par podoja mi je stvorio rane, krv je lila iz bradavica. Na merenju pred otpust iz porodilista,kilaza mu je bila manja za 10% pa mi je sestra koja ga je merila rekla "eto sta si uradila, zbog takvih kao ti deca i umiru kada odu kuci".... Plakala sam celu noc.😥 Skočio mi je pritisak i temperatura i samo sam cekala jutro i pedijatra da mi kaze o cemu se radi. Dolazi pedijatar,kaze da je sve ok i da idemo kuci. Pitam za kilazu, kaze da je to normalno jer mi se dete nagutalo plodove vode i kada je izbacio, kalirao.Srecni dolazimo kuci u nadi da cemo uzivati, ali nastaju drugi problemi.
On je dete koje nije znalo da se lepo nasisa, vec bi cesto zaspao u pola podoja. Cesto je trazio da sisa, a meni su samo odzvanjale u glavi reci one sestre i pala sam u depresiju. Krivila sebe sto mi je dete "gladno", more suza isplakala i bila na ivici da odustanem od dojenja. Na sve to dolazi mi patronazna sestra koja govori da mu dam jednu dojku, podrigne, pa drugu i onda 90ml dohrane.Sta cu,poslusam,dete mi je u mlazu povracalo (a kako i ne bi, jadan 😖). Dohranu je pio(povracao) 10 dana kada smo ga odneli u deciju bolnicu da proverimo da li je u pitanju GER. Odradimo ultrazvuk i sve preglede i sve je u najboljem redu. Rekose mi da postepeno ukidam dohranu i da imam mleka dovoljno. Ukinuli smo dohranu, nastavili sa dojenjem na zahtev,moj decak je napredovao i vise od predvidjenog za svoj uzrast. Sada vec imamo "staz" od 15 meseci i ne nameravamo jos da prekidamo. Oboje beskonacno uzivamo u dojenje mnogo sam srecna sto mi se želja ostvarila. 😊💗