Kažu da je najzdravije da beba sisa prvo mleko nakon porođaja... Naša priča o dojenja ne počinje tako. Buđenje iz anestezije, mleko odmah krenulo a ne dozvoljavaju da se beba odmah podoji. Kažu ne, ne sme zbog lekova, tako je sa carskim rezom, barem bilo u mom slučaju. Bebu donesu i odnesu, ni ne oseti majku. Tek nakon 4 dana donose mi moj mali smotuljak i kažu:" nahrani je mama". A ja tek onda nisam znala šta to znači. Beba odbija, plače ona a i ja sa njom. Kada je krenulo, to su bile suze radosnice. Predivan osećaj, osećam se kao majka. U bolnici više odbijanja nego prihvatanja. A onda je došao taj trenutak kada smo došle kući i ostale same, mislila sam da neću umeti da nahranim svoje dete. Ne kažu uzalud da se majka priroda za sve pobrine, tada je sve počelo kao da nikakvih prepreka nije ni bilo. Dojila sam na zahtev, što radim i dalje i nikada se nisam zabrinula da li će moja mala dobro napredovati jer sam znala da jeste. Bilo je trenutaka kad se mleko smanjivalo podjednako isto kao i onih kad sam mislila da stalno dojim svoje dete, ali nas dve ni tada nismo odustaje. Sada imamo 6 meseci, lepo napredujemo i vesele smo i želimo da se naša priča o dojenju nastavi! :)