Ovo je priča o velikom heroju, koji je stao u malenom biću... Ovo je priča o našem sinu Jovanu, najsjajnijoj zvezdi na nebeskom svodu.
Naš prvi susret je došao iznenada, vrlo rano. Jovan se rodio u 25/26 nedelji trudnoće sa samo 900 gr. Eh, to majušno biće, sa srcem junaka, požurilo je da što pre dođe na ovaj svet, da upozna mamu i tatu. Tog trenutka je krenula bitka za život, bitka za našeg Jovana. Nisam mogla biti s njim dok je bio u bolnici, jer je bio u inkubatoru, ali sam jedno znala: Tim malenim ručicama, plućima koja se bore da dišu, treba snaga da ojačaju, a ojačaće ako mama uspostavi laktaciju i održi mleko sve dok joj čedo ne dođe u naručje!!! I USPELA SAM U TOME!!! Putem mleka sam jedino mogla biti blizu svog čeda, jer je bilo dana kada nisam smela prići inkubatoru zbog njegovog dobra. I ne postoje reči kojima bih opisala koliko sam srećna i ponosna na sebe što sam uprkos svemu održala mleko i uspostavila dojenje kada je Jovan nakon dva meseca izašao iz inkubatora.
Lavić moj se izborio za život nakon skoro tri meseca boravka u bolnici, a mamino mleko voli više nego išta drugo.
I da, naša priča možda nije najlepša, ali najhrabrija i najsnažnija sigurno jeste. 😊