Prvog sina sam rodila mlada, imala sam 21 godinu. Bebica divna, zdrava, a meni grudi pune i prepune mleka, velike a bradavice male. U bolnici smo nekako uz muku ručkali i dobila sam prve ragade jer nisam znala kako, nije niko bio raspoložen da pokaže. Ali najbitnije bebac je dobio na težini. Nakon 10 dana izlaska iz bolnice dobijam groznicu, temperatura 40, jedna dojka kao kamen. Uz antibiotik, pomoć svekrve i bebca koji je sisanjem izvukao mleko, prođe nekako. Još četiri puta sam imala mastitis, zadnji put kad je imao 5 meseci. Nakon toga mi skroz prestaje mleko u levoj dojci (nakon trećeg mastitisa u istoj) ali je na desnu ručkao do punih 9 meseci. Bila sam jako uporna jer je majčino mleko nezamenljivo. A i to je zaista i pored svih muka koje sam prošla, jedno predivno iskustvo.
Sa drugim sinom sam sve znala već, lepo je ručkao, nije bilo nikakvih problema. Međutim, kad je imao dva meseca ja se razbolim, posledica porođaja, mesec i po dana sam bila na jakim antibioticima, dve nedelje u bolnici odvojena od njega. Jako stresan period za oboje, ali sam bila odlučna da sačuvam mleko. U bolnicu sam nosila pumpicu i izmazala se često, čak i noću da bih podsticala laktaciju. Nažalost bebac nije prihvatio da sisa, ali sam ja nastavila da se izmazam i pio je mleko još mesec i po dana.
Dojenje je teško, ali prelepo. Uz pravu edukaciju i podršku mama mislim da bi mnogo više žena dojilo svoje bebe. Puno poljubaca od Vuka, Viktora i njihove mame. :-*