Trudnoca.. jedna u 5000 takvih. Placenta preavia i vasa preavia.. prvi put sam čula za vasu tada. Otvoren pupčanik, krvni sudovi van njega. Posteljica nisko. U slučaju da krene porođaj, velika je verovatnoća smrti majke ili deteta, u roku 2 minuta. Ipak, nekako sam izdržala do 31.nedelje trudnoće i dobila kontrakcije. Hitan carski rez. Niko mi do sutradan ništa ne govori o detetu a onda dobijam informaciju da je ostao u porodilištu, nije prebačen u dečiju bolnicu. Međutim, na kiseoniku. Kada su pokušali da ga skinu i da samostalno diše, posiveo je. Dva dana ležim. Mleko ne kreće. Masirala sam grudi, uzela sterilne čašice iz hodnika i ugledala prve kapi kolostruma. Sećam se te sreće, sećam se kako sam to veće odnela ta 2 ml mojoj bebi na intenzivnu negu. Sa svezom ranom od carskog reza, ali trčeći.. Bol nisam osećala. Moj sin ležao je u inkubatoru, sa plavom kapicom na glavi, tako mali. A ja sam nastavila svaki dan da mu šaljem mleko, jednom dnevno sam imala pravo da ga vidim na 2 minuta. Secam se kako sam tada još uvek mogla da osetim njegove pokrete u stomaku, jer imala sam osećaj da mi je nasilno oduzet iz stomaka. Ležala sam u sobi sa majkama kojima su uredno donosili bebe na dojenje, a moje nije bilo. Traumatsko iskustvo u svakom slučaju. Prošlo je 8 dana, pa su me premestili na drugo odeljenje, da čekam da bebi bude bolje, da počne samostalno da diše i da prođe žutica. Da počne da napreduje u kilaži. Desetog dana doneli su mi ga u sobu, potpuno nenajavljeno. Tu sreću ne mogu recima da opišem. Držala sam ga u naručju manje od pet minuta a onda su ga odneli. Rekli su da ću od tada moći da dolazim na svaka 3h na polu intenzivnu negu gde je bio premešten i da ga hranim adaptiranim mlekom na flašicu. To je tek bilo posebno iskustvo. Prevremeno rođene bebe su nejake i samo spavaju. Imala sam zadatak da mu ne dozvolim da popije manje, da ga budim, vučem za usne resice, pritiskam palac na nozi ili čupkam pramenove kose. Ipak, teško je išlo. Dojenje nam je strogo bilo zabranjeno jer bi se tako još vise naprezao i mogli bi mu popucati krvni sudovi u mozgu. A moje mleko.. nestajalo je. Svaki dan, sve manje mililitara. U tim trenucima, poslala sam mail divnoj savetnici za dojenje. Odgovorila mi je uz punu podršku i navela kako moram da se izmlazam na 2h i češće kako bih održala kontinuitet mleka. Pomoglo je, donekle.. To i divna babica.. Sećam se kako sam nosila jednu čašicu sa neznatnom količinom mleka oko ponoći, a onda navijala sat u 2h, pa u 4h i ručno se izmlazala do pola pet ili pet da mu odnesem što više svog mleka. Tada su ostalim ženicama nakon nekoliko sati sna donosili bebe da sisaju. Moja beba i dalje nije mogla, nego sam ja onako neispavana, otekla, sporim hodom iz prizemlja nosila mleko na drugi sprat, na svaka 3h. Izmlazala sam se skoro 24h. Onda je došao dan da idemo kući. Divan dan. Bila sam presrećna. Moja beba je tada imala 1800g. Bio je utorak. Nas zadatak je bio da do petka podignemo kilažu bar za još 100g kako ga ne bi morali vratiti u bolnicu. Nakon što sam stigla kući, količina mleka je bila znatno veća ali nakon par dana opet se sve pogoršalo. Prošlo je skoro mesec dana. Moje grudi su bile plave od pritiskanja. Lekarka na otpustu rekla je da je za nas dojenje luksuz i da budemo srećni sto naša beba uopšte jede. A onda sam.. kada sam bila na izmaku snage, stavila moje dete na dojku. Pa šta bude da bude. On je uredno povukao. Nije me bolelo jer su me više bolela mesta pritiskanja na grudima a i on je bio preslab da bi nešto jako vukao. Međutim, onda sam primetila da nam ide. Da nam ide više nego dobro. Patronažna sestra mi je pomogla. Nije videla razlog zbog koga ne bi sisao. Dojila sam ga kad god sam želela. možda sam i preterivala ali posto je bio jako slab jedan podoj trajao nam je i do 50 minuta. Čitala sam, gledala serije, jela, a on je ležao pored mene i sisao. Počeo je da napreduje velikom brzinom. Dojila sam ga skoro 18 meseci, kad god bi hteo i gde god bi hteo. Na trgu na Zlatiboru, na klupi na bulevaru.. ma svuda. Posle 18 meseci saznala sam da sam opet trudna. Ovoga puta sve je u redu a moja beba je postao dečak koji će da napuni 2 godine za koji dan. Jedva čekam da rodim još jednu bebu i da mi je ovaj put donose na podoj kao i svim ostalim majkama...Drage majke, gde je kap-tu je i litra. Budite uporne.