Dojenje je, za mene, bilo divno iskustvo.. Svaki početak je težak, s' toga je sa starijim detetom, na samom početku, bilo tako, dok nisam shvatila kako to sve funkcioniše i da je priroda ta koja je odredila da sve teče onako kako treba i ide svojim tokom... Dojila sam ga devetnaest meseci, verovatno bi i duže trajalo, da nisam bila pod pritiskom okoline, nisam nailazila na podršku ni sa čije strane, slušala razne komentare, kako to nije normalno i slično.. Odvajanje je bilo jako teško, sedam neprospavanih noći, depresija, suze.. Kada sam rodila svoje drugo dete, nekako sam bila spremnija na sve, nisam mnogo marila za okolinu, sisao je skoro dve godine, nismo toliko teško podneli "rastanak", a do tada je sve išlo bas kako treba, bez ikakvih problema. Preporučila bih svakoj budućoj mami da doji svoje dete, to je Božiji dar, nešto najbolje sto može da učini za njega, iako, na žalost, mnogo njih ne razmišlja na takav način, statistika je poražavajuća. Uvek rado pomažem i dajem savete mamama iz svoje okoline u vezi dojenja, iako su moji već porasli i to je daleko iza mene, stalo mi je do toga da im na sve moguće načine pomognem da shvate koliko je to važno i divno, pošto sam ja u tome bila potpuno sama i znam koliko podrška znaci. Eto, to je bila moja priča o dojenju, iskrena, nadam se da će Vam se dopasti. :)