Porodila sam se carskim rezom tako da sam dete videla tek sutradan bi to na 2 minuta. Kada sam završila sa infuzijama i prešla u sobi pitala sam kada mogu da vidim svoje dete rečeno mi je malo kasnije doneli su mi dete predveče i rekli mi da ga ne hranim oni su ga nahranili, ja sam ih naravno poslušala jer mi je prvo dete i ništa nisam znala. I tako je bilooo svakog dana dok nismo izašli iz bolnice svakog dana su mi donosili dete sito a ja imala mleka svu decu u bolnici da podojim. E stiže muka kod kuće. Dete ne želi da prihvati dojku okreće glavu i nema šanse. Rodbina me već ubeđuje da kupujem mleko, patronažna sestra me šalje da kupujem silikonske bradavice, ništa od toga nisam želela ostala sam sa svojim detetom sama i rekla mu imam bradavice 😀 imam mleko ima da dojiš, možeš ti da budeš tvrdoglav ali biću ja još tvrdoglavija 😀. I tako smo se on i ja 6 dana i 6 noći mučili ali smo uspeli i dojio je do 13 meseci kad je sam okrenuo glavu i nije želeo vise. ☺