Pre tacno godinu dana, prva trudnoća, 20 i neka nedelja. Dolazi patronažna sestra u posetu, pričamo i prelećemo preko svakojakih tema, jedna od njih i dojenje i moja rečenica:" Bićete mi potrebni, volela bih i želela, ali ne znam da li ću znati, i da li ću imati dovoljno mleka!?"
Prolaze dani, trudnoća odmiče, pakleni i vreli dani usijani sunčevim zracima nizu se jedan za drugim. Pripreme za dolazak malog gospodina privode se kraju, i tog 9. Avgusta u 11h i 33 min rodio se mamin mali dasa. Tog dana sve se menja, počinje jedno novo poglavlje u našim životima. Prvi podoj, prvi kontakt koža na kožu, to maleno biće brzinom svetlosti, kao mali miš, hvata izvor hrane, ljubavi, nežnosti i sigurnosti. Tada sve počinje, borba za bliskost, za majčinu ljubav, za utehu, za sitost. Počinje briga da li će mleko nadoći, da li su potrebne veštačke bradavice, da li je normalno da me boli kada se mali miš halapljivo zakači i vuče. Slušam rečenice:" Mama ali vi nemate mleka! Mama ali on nije ništa posisao ili je izvukao svega 10ml"!
Dolazak kući, ishrana kombinovana, hranjenje traje po sat vremena, nakon svakog podoja moj mali miš poručka punu flašicu dohrane. Nakon par dana prepunjenost dojki, upala, plač i vrisak i na najmanji dodir. Ceđenja koja traju satima kako bi se razbile sve novonastale grudvice i velika pomoć, podrška i podsticanje od toga da ne odustanem od dojenja od strane moje majke, bebine babe Dobrile. Trajalo je sve to dobrih šest nedelja posle dolaska mog malog princa. Vrednih šest nedelja nespavanja, suza, bola i prelaska sa kombinovane ishrane na isključivo podoje. Dojenje na zahtev, u svakom momentu kada sam uvidela da mu je potrebna sigurnost i uteha mali miš je čvrkao njegovo mlekce.

Sada imamo 8,5 meseci i pored 3 nemlečna obroka, dojka je izvor i hrane i žeđi kako danju tako i noću. Moj mali princ obožava da sisa, i kada mu zatreba uteha ili mazuljkenje, pošto je sad velik momak, zagnjuri se među grudi. Zagnjuri se u potrazi za bliskošću i ljubav koju mu na taj način mogu pružiti samo ja kao majka. Trenutno malo strahujemo od isteka porodiljskog odsustva i mogućeg gubitka tog odnosa koji imamo samo nas dvoje. Ne odustajemo i dalje, dokle god moj mali princ bude želeo, a mama bude imala mleka, biće i podoja.
Volela bih da svaka majka oseti čari dojenja i da u njemu uživa sa svojom bebom, kao što to ja radim sa mojim malim princem. Puno pozdrava od mog malog princa i mene.