Ova tema me je raznežila i vratila mnogo godina unazad.Ja sam od onih mama što svesno prave veliku razliku izmedju porodjaja pa tako sada u svojoj 41 voj godini imam sina od 19 godina,ćerku od deset godina i čekam svog trećeg junaka koji je sada u stomaku a upoznaćemo se krajem maja❤Ipak najjače se pamti prvi put.Ja mlada,za moj pojam sada dete,držim svoje prvo čedo Strahinju u naručju.Spremamo se za prvi pravi podoj u bolnici.Gleda me velikim,krupnim crnim okicama.Gledam i ja njega.On verovatno misli"luda ženo gladan sam" a ja mislim "ja ovo ne umem,ne mogu".Duša mala gubi strpljenje i počinje da plače.Udahnem duboko i stavljam ga na grudi.Radi.Bože ovo funkcioniše.Bez ikakvih problema kreće pravilno da vuče,a ja ga podstičem kao da smo to radili već milion puta.Naš uspešan prvi podoj.Uspostavili smo kontakt,neraskidivu vezu.Toliko nam je bilo lepo da je nismo prekidali godinu dana.I danas kada je moja prva beba odrastao momak na fakultetu izmedju nas dvoje postoji to prećutno razumevanje pogledom i nikada neće nestati.Jedva čekam da se rodi Dušan da sve opet doživim ponovo