Moje tri sreće... cvrčkić, žabica i mišić... Prvu sreću sam rodila sa 27 sina. Kad su mi ga doneli u bolnici.. maleno.. žmuri.. a kako sam mu ponudila da sisa... odmah je počeo da cokće... samo mame koje doje znaju taj osećaj kad cokće zadovoljno. I drema... prelep osećaj... Znamo mi mame da grudi znaju da bole, da mleko ne krene tako brzo... da ga nema uvek dovoljno. Ali velika je nagrada za mamu kad se posle mesec dva sve sredi i kad doji svoje maleno... Prošli smo sve bolne bradavice i zatvorene mlečne kanale... a kad se sve sredilo kao da je pevao dok je sisao pa ga mama nazvala cvrčkić... dojila sam ga dve godine... Drugu sreću, ćerkicu, morala sam da čekam 12god... i posle 5 pobačaja, rodila se ona... mila moja žabica... mršavica sa krupnim ocima...Tada sam već imala 39...i nju sam dojila dve godine. Sada imam 43... i treću srećicu.. sina... i još jednom uživam dok ga držim u naručju a on zadovoljno cokće... mamino mišće... male sive okice, obraščići ko balončići... dok sisa zastane da se nasmeje... zadovoljno i srećno... Nema većeg dara za dete od mame. Od dojenja...zato mame ne odustajte. Trud se isplati...bol se zaboravi. A sreća traje... to je iskustvo mame sa troje dečice.. troje srećice❤❤❤