Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Uspeli smo... Autor: Ružica Bača | 3.4.2017
Dok čekamo prvu bebu, zamišljamo idilu - prelepa beba u našem zagrljaju, spava na grudima, rumeni obraščići se kreću u ritmu sisanja... Foto: Freepik.com
Nista ne moze tako da docara spokoj kao slika majke koja doji bebu, dok miluje pogledom svoje cedo, koje sa svakim treptajem ispituje majcino lice, dok konacno ne utone u san.
Ali dojenje nije samo pesma, vec i tezak, mukotrpan posao, koji zahteva mnogo truda i odricanja. Svoju prvu bebu dojila sam punih 18 meseci, imale smo puno uspona i padova. Celu trudnocu sam samo o dojenju citala i verovala da cu ja to lako obaviti, pa sve je to priroda uredila, ja samo trebam da se prepustim toj ulozi, kao i svaka novopecena majka medju zivotinjama. Nikad nisam cula da neka zivotinja nema dovoljno mleka, niti da gleda na sat i meri duzinu podoja, vreme izmedju podoja. Prosto lezi i doji svoje mladunce. Ali mi ljudi sve zakomplikujemo. Nisam racunala da moja beba nece umeti da uhvati dojku, da ce biti uspaavana zbog zutice, a sa ce meni naglo nadoci mleko. Grudi su mi bile otecene, tvrde, bolne, a ja nisam znala sta da radim s njima. Bradavice su se od otoka izravnale, da beba vise nije ni imala nacina da je uhvati. Plakala sam, ceo svoj boravak i porodilistu sam preplakala, suvise neiskusna da se ikom pozalim. Spasila me je patronazna sestra, koja me je izmasirala, izdojila. To su bili nesnosni bolovi, plakala sam i opet, opet i opet. Stavljala sam obloge od kupusa i gle cuda, narodni, bapski lek stvarno pomaze. Grudi su konacno splasnule, uspostavila se ravnoteza izmedju ponude i potraznje i zapocele smo nase putovanje dugo 18 meseci. Dojenje je hrana, ljubav, lek, uteha. Nekad pomislim da bez dojenja ne bih umela da odgajam dete, kad nista ne pali sika je tu, resenje za sve. Zaista smo uzivale u svakom nasem momentu. Secam se i poslednjeg podoja, kao sa smo obe znale, zajedno smo se oprostile od sike, bile smo spremne. Sada dojim svoju drugu bebu, susta suprotnost od sestre. Nije mu sika neko uzivanje, sve drugo ga vise zanima, vrpolji se, okrece, ganjamo se ali nekako uvek uspemo. I ne mislim da sam bolja majka zato sto dojim, nit da je moja veza sa detetom jaca zbog toga. Pa svaka majka gradi neraskidivu vezu sa detetom, bez obzira kako ga hrani. Mislim da sam blagoslovena Bozijim darom, sto sam uspela i zauvek cu biti zahvalna na tome. Dopada ti se priča? Klikni “Like” i dodaj svoj komentar na priču: |
Јаслице или дадиља
пеперутка16
Да ли бисте радије уписали своје дете у вртић или унајмили дадиљу?