Želja za bebom, jačala je svakim danom, i napokon se dogodila, da bi ubrzo i otišla... Bila sam jaka pred svima, suze svoje gutala nikome nije bilo jasno kako sam tako hladna a upravo sam izgubila ŽIVOT iz sebe. Prošao je dan stigla je i noć ali i jecaji i proklinjanje same sebe, jer sam se radovala pre više jer sam toliko razmišljala o tome kada dođe moja sitnica u nas život kako će mi biti uvek na grudima i naša povezanost dok bude svojim majušnim rumenim usnama uzimala moju dojku koja će je hraniti još dugo dugo. Suza suzu stizala i sa njima sam i zaspala... Ali nisam se tuzi dala. Na savetima doktora da najmanje šest meseca ne planiram trudnoću nisam se obazirala nego mesec dana nakon toga ja sam ponovo ostala trudna. Radost je toliko bila velika da sam sijala, a kada je moja sitnica došla na svet i kada je prvi put sikila bilo je čarobno bolno. Takav bol niko nikada neće osetiti, nego majka koja doji svoje čedo, neki sladak bol bi me obuzeo iznova i iznova kada bi moja radost bila u mom naručju i sladila se dojkom, i skoro uvek se smeje, a ne ispušta i gleda me malim plavim okicama kao da mi zahvaljuje, nisam mogla da ne zaplačem svaki put... Napokon je moja sitnica ušla u nas život... A sitnica život znaće... #Elena