Moja trudnoća je prošla super i očekivala sam da će i period posle porođaja biti lak i opušten, ali.. Desile su se komplikacije i beba i ja smo se jedva izvukle. Prvih para dana nakon porođaja nije bila uz mene i u bolnici su je hranili veštačkim mlekom. To je dovelo do komplikacija i prvi pokušaj podoja je bio baš neuspešan i bolan. Mleka je bilo u kanalima ali beba nije mogla da ručka kako treba jer je to sistem koji treba razraditi, odnosno beba treba da ručka često da bi mleka bilo više. Bilo je jako stresno jer sam znala da je svaka kap za nju, onako majušnu, pravo blago i bila sam odlučna da neće da me spreče ni bolne grudi ni popucale bradavice. Masirala sam se, mackala, ali sam znala da neću da odustanem, a uz bebu koja je u bolnici navikla na cuclu iz koje mleko mnogo lakše ide koja plače jer je gladna, nije bilo lako. Razmišljala sam da sam možda surova i da maltretiram moje gladno dete, ali mi je ostalo urezano to da je majčino mleko za bebu nešto najzdravije i da je njihov mali organizam jedino tako zaštićen imunitetom mame. Trebalo nam je nekih mesec dana da uspostavimo taj pravi ritam i onda se desilo nešto najlepše na svetu, moja beba je ručkala sa zadovoljstvom i napredovala fantastično, a mleka je bilo i više nego dovoljno! Taj osećaj kad vas onim malim ručicama zagrli i stisne dojku, i kad se uspavka dok ručka, i taj osećaj topline i onog mirisa sa njihove glavice kad su vam tako blizu... to ne mogu da opišem! Najdivniji i najlepši osećaj je kad nešto tako maleno dobije kilce ili dva ručkajući vaše mleko, na svaki gram sam bila ponosna jer znam kroz šta smo prošle! Mame, to je osećaj veće povezanosti nego trudnoća, verujte, i kad se pregrmi taj prvi period, nastupa najlepši period na svetu!!!!