Moja priča počinje ovako...
Očekujemo prvo dete, radosti na sve strane čitamo o porođaju i bojim se toga ali dojenje to valjda tako ide sa tim, tako razmišljam slušam ali ne čitam toliko jer mi je zelja da porođaj prođe lako i da napokon držim moje dete. Meni je mleko počelo negde blizu 6tog meseca u trudnoći da curi i nosila sam tufere za grudi ali nisam ja tu ništa dirala niti cedila, tako mi je rečeno od strane doktorke. Porođaj kao porođaj prošlo, a mene sise bole, još mi bebu nisu doneli mene sise bole, kažu mi isprazni dojke u porodilištu meni suze idu. Šta se desilo, imala sam male grudi a puno mleka koje trebam izvuci ali bradavice bole a kanali zapušeni.😣 Muke žive, plakanja i suza to ja vama ne mogu da opišem koliko to boli. Htela sam da mi iseku da ih nemam, bukvalno na sat i po ako ih ostavim a da ih nisam ispraznila stvarale mi se čvoruge a da inače dojila sam bebu a mlaz je toliko išao da se beba gušila i to su po 6-7mlaza u različitim pravcima išli. Ja sam morala sve ručno to raditi i davati bebi na flašicu jer se gušila od preteranog mlaza, takoreći dupli posao. Proplakala sam dok se nisu takoreći razradile i dok beba nije zahtevala vise sisanja, bebu sam dojila na zahtev. Uvek sam ostavljala visak mleka ali je uglavnom svakodnevno bez noći oko 1,5l išla u slivnik. Mene je duša bolela zbog toga, oko su mi govorili da prestanem da odustajem ja nisam odustajala. Sećam se kada sam nosila pumpicu posto sam je kasnije dobila sa neonatologije ,nosila sam tu pumpicu svuda . U parku sam praznila dojke, kada odemo negde u restoran ja se izgubim dobrih 20tak minuta budem u toaletu da ispraznim dojke. dosta truda sam uložila i bola i suza ali nijednog trenutka nisam odustala. Da, jednoga dana sam odlučila da pozovem nekoga i pročitam da prevremeno rođenim bebama treba mleko. Ubrzo sam došla do broja i objasnila im situaciju, oni su divni ljudi koji su mi rekli da nažalost za Pančevo oni nemaju nikoga i ne rade ovaj reon jer su oni iz Beograda i mogu odneti tamo mleko, međutim rekli su da će mi javiti. Odmah sutradan me je pozvala medicinska sestra i rekla da će doci da mi urade analize. Analize se rade tako sto uzmu vaše podatke, izvade vam krv, pitaju za bolesti i lekove i uzmu vam mleko za analizu. Oni Vam jave da li ste donator ili ne, sa mnom je sve bilo super i dali su mi flašice, pumpicu kao i prateću opremu za sterilizaciju i pravilnu upotrebu. Nećete mi verovati, oni su meni oko 30-40flasica na 2-3 dana, znači dva puta nedeljno donosili oko 80flasica gore dole. Ja sam i moje dete dojila i donirala za ostalu decu. Niko od mama koje sam poznavala nije htelo mleko nego su kupovali dohranu, ja ih nisam osuđivala na izbor ali isto tako nisam davala niko da se mesa za moj. Jako sam zahvalna ljudima koji su mi pomogli, mojoj mami koja je bila tu i čije sam ruke ljubila kada bi mi pomagala da ih ispraznim, takvu toplotu u grudima, bila sam nervozna kada su dojke prepune ali kasnije kada sam bebu stavljala na grudi sve prođe. Grudi odnosno bradavice sam mazala sa lanolin jer su bile previse suve. Meni mleko ide i sada imam drugo dete i dojim i dalje. Mleko nisam zaustavljala niti sam pila lekove za njegov prestanak. Drugo dete će da mi napuni 2 godine i sisa i dalje, jeste da je to dosta manje ali kada on bude spreman da prestane tada ćemo stati. Inače da napomenem da mi je beba i poznanici imali konjunktivitis i dolazili su da im stavim kap mleka u oči, možda jeste to negde iz starih priča naših baka ali kako je mojoj bebi pomoglo tako je i ostalima. Želim svim mamama i trudnicama da skrenem pažnju, da kada budu čitali za porođaj neka obrate pažnju i za grudi i dojenje jer je to jako bitna stavka za bebu kao i za vas, koju sam nažalost ja propustila ili preletela preko toga ali beba mora da se hrani zar ne? Budite hrabre i verujete u sebe i slušajte bebu. 😘 Pozdrav od jedne Dace iz Pančeva.