Tamara se rodila ranog avgustovskog jutra, malo je požurila, bila je glasna, velika i snažna beba, sasvim drugačija od svoje tri godine starije sestre. Tata i ja, smo bili presrećni, dali su mi je na čas, poljubila sam je i rekla da se "vidimo uskoro". Kao i svaka srećna mama, sa osećajem da je ceo svet moj, kada sam se malo oporavila, čekala sam da mi donesu moju bebu. Međutim, dolazi doktorka u viziti i kaže da se beba nagutala plodove vode i da je u inkubatoru pa će je malo "pratiti". Meni se svet srušio u trenutku, suze, pitanja, zvanja svih redom... Ali tešim se da će to uskoro proći. A oko mene mame se bebama i jedino što ja želim u tom trenutku je da i ja uzmem svoju bebu. Ali, to nije moguće, mogu samo da idem svaki dan da je vidim. Ima pneumoniju, dobija antibiotik, stanje nepromenjeno. I idem svaki dan. Pregovaram sa sestrama da me puste, gledam je, sva je ufalčovana, ima braunilu na čelu, diše nekako duboko. Jedino što mogu, kažu, to je da, čim dođe mleko, izmlazam koliko mogu i nosim joj. I bacam se na posao. Masiram grudi stalno, izmlazam se, pijem tečnost pa ponovo... Izmuzem tako po malo 20-30ml, šta ću, još nije ni došlo mleko kako treba i brže bolje nosim, sva ponosna,. I tako šest dana. Već gubim živce, predugo mi to traje za nešto što "se dešava i proći će". I muž koji me je hrabrio u početku, sada je zabrinut. Nisam više sa bebama u sobi, ispratila sam već par žena i čekam... Sedmog dana doktorka kaže da je crp pao i da mogu da idem da podojim bebu kod njih. Presrećna! Opet malo obaranja sa sestrom, doktorka je rekla, dobro onda ajde, samo pažljivo. Izvadila ju je iz inkubatora, još ima braunilu na vrhu čela, držim je pažljivo da je to ne zaboli, oči ne otvara. Ali, kada sam je stavila na grudi, kao da oduvek to radi, nepogrešivo hvata sisu i počinje da sisa profesionalno. Znam, ja sam već jednu bebu odhranila. Nisam mogla da verujem, i sestra je prokomentarisala "Vidi ti nju, kao da oduvek to radi". Mojoj sreći nema kraja. Ljubim je, ja je ne bih puštala sad više. To veče sam prvi put za nedelju dana spokojno zaspala. Znala sam da je sve u redu i da mi sutra donose moju devojčicu Tamaru, a Tamara znači palma, za mene simbol čvrstoće i postojanosti, a i lepote. A moja devojčica je već dokazala da je takva-hrabra i jaka.