Mama sam devojčice koja se zove Lena, ona ima 8 meseci i njena najveća radost je sisanje. Kad sam se porodila, nažalost carskim rezom, stalno sam tražila da donesu bebu da bih probala da je podojim. Kada sam joj prvi put dala da sisa nismo se lepo uskladile, ona se nervira a ja tek ne znam šta da radim. Posle njenog vriskanja ušla je glavna sestra, uzela je Lenku i sela pored mene. Pokazala mi je kako da postupam zarad uspešnog dojenja. Njene reci jasno pamtim jer je žena bila u pravu. Da ona nije bila stručna i toliko osećajna možda mnoge stvari ne bih razumela. Objasnila mi je da dojenje nije kao na filmu daš detetu da sisa i sva magija nastane odmah i bila je u pravu. Posle mnogo truda, strpljenja, bolova, ujeda, nas dve uživamo, i to je naša posebna veza. Za nju to nije hrana, to je najlepši način da se uspava, da se mazimo, da je smirim jer sve sto je muči dojenjem se reši. Njen osmeh kad me rukom mazi po grudima tako ona traži da sisa je neprocenjiva najtužniji plač slama mi srce kad bi sisala još al je nestalo mleko. Zato sve buduće mame budite savesne i ako imate mleka dojite jer je to nešto najdivnije u životu. Možda odmah neće biti lako i nećete imati nikakav osećaj al sve to dodaje u jednom trenutku na svoje. A najlepši osećaj je kad odete kod pedijatra i kad vam kaže da vam je dete savršeno zdravo i da je to zato sto sisa. Sisanje je imunitet, sisanje je hrana, sisanje je nežnost, pažnja, ljubav a najvažnije je da vi hranite život koji ste podarili! A to ne može nijedan tata samo Majka!