E ovako...
Prvo dete sam rodila jako mlada, nisam znala bukvalno ništa. Kada sam se porodila tek drugi dan su mi doneli bebu na podoj, niko da mi pomogne, posavetuje kako, šta... Samo je stave pored mene "Gladna je, nahrani je"... Kako?
Mleko je nadolazilo, beba nije mogla da sisa, raskrvarila mi bradavice i tu smo nažalost prestale da se mučimo i ona i ja.
Svi su počeli da me osuđuju, kako ne dojiš dete, neće biti nikakvo kad poraste ako ne sisa, biće bolesno itd... Ali niko nije pitao sto je ne dojim ili da su pokusali da mi pomognu... Ali ništa... Dete ima 5 godine, hvala Bogu živo je i zdravo iako je odraslo na ad i kravljem mleku.
Druga trudnoća
U 8.mesecu sam spremila kremu za bradavice, veštačke bradavice i sve sto je potrebno da bi uspeli sa dojenjem.
Čitala na vašem portalu razne savete da bi znala sve o dojenju.
Porodila sam se u 04:40, oko 8h donose bebe na podoj, ali moju bebu ne. Pitam ja babicu sto ga ne donese, ona se nasmeja " Šta će ti beba, tek si se porodila, odmaraj. A i mleko ti još nije krenulo", kažem ja ipak vi njega donesite. Kada ga je donela bila je iznenađena koliko sam mleka imala...i uspeli smo. :)
Sisao je punih 14 meseci.
To je nešto najlepše.. ta povezanost između majke i deteta, sreća u njegovim ocima dok sisa.
Oni tako ne dobijaju samo mleko već i svu potrebnu ljubav.
Kada smo prestali sa dojenjem toliko mi je bilo zao i krivo zbog toga, ali mislim da je bio dovoljno veliki.
Svima bih preporučila da budu uporne i doje svoje bebe jer taj osećaj se ne može opisati, treba to doživeti. :)