Osvanulo je jutro, a ja sa nestrpljenjem čekam 8h da se otvori prva apoteka tu u komšiluku. Znala sam, naprosto sam znala, a test je to i potvrdio. Imaćemo bebu! U roku od par dana nabavila sam gomilu raznih knjiga o trudnoći, bebama.. I jedva čekala da se prijavim u školu za trudnice. Čitajući sve te knjige i slušajući o tome na predavanjima u školici, činilo se da je dojenje tako lako, tako prosto i jednostavno. No, međutim. Nasa princeza je stigla te januarske noći, videla sam je na par sekundi i odnesoše je. Sa nestrpljenjem sam čekala jutro, da je vidim opet. I eto je, mala, slatka i savršena. Pokušavale smo to postavljanje na dojku, ali ne ide. Rekoše da imam uvučene bradavice i da je to problem. Mleka ni kap. Naredna dva dana smo vežbale to postavljanje i bese bolno i nezgodno. Pokušavala sam i sa pumpicom i sa silikonskim bradavicama. Mleka i dalje nema. Naredne noći moja princeza je otišla na foto terapiju zbog žutice. Tužna sto je to tako i sto ostajemo duže u bolnici, zaspala sam. U sred noći budi me neopisiv bol, a grudi kao kamen. To je to, mleko je konačno nadošlo! Morala sam da se izmlazam tu noć, da ne dođe do upale. Ujutru čim su je doneli sisala je po prvi put, i opet je bilo bolno, ali neizmerno lepo. Predivan osećaj! Narednih mesec i po dana mučile su nas razne situacije vezane za dojenje. Taman smo se uvežbale i resile problem uvučenih bradavica, nastupiše ragade. Bolan period, pun mojih suza i njene nervoze, ali nismo odustale. Dani mazanja melema, izmlazavanja su prošli. Sve se sredilo. A onda, odjednom nema dovoljno mleka. Moja princeza hoće još, ali nema. Plakanje obostrano. Teško sam podnela tih nedelju dana dok je pored sisanja dobijala i dohranu. Primenila sam sve sto sam čula za povećanje količine mleka. I neke preparate i čajeve i određenu hranu. Napokon mleka ima u izobilju, cak i vise. Uvežbane, bez bolnih ragada i sa dovoljno mleka, sada uživamo u svakom danu i svakom trenutku dojenja. To je naše vreme. Nas magični trenutak. I ne, uopšte nije bilo lako i jednostavno kao sto se činilo da će biti. I verovatno nikome i nije lako i jednostavno. Vazno je samo ne odustati, jer je dojenje nešto najlepše ikad.