Kada se Vasilije rodio prirodno da sam želela da sisam bebu. Dok smo bili u bolnici kada god ga donesu on uglavnom spava jer ih nahrane formulama i kod mene ili povuče siku ili ne ja sam naravno izmazala to malo mleka da bi nadolazilo drugo. Kada smo došli kuci krenula je naša mala avantura, beba siki po malo, odnosno više se igra sa dojkom nego sto vuče. Dolaze patronažne sestre koje odmah meni preporučuju formulu jer su meni mekane grudi i nema mleka. Ja odmah to odbijem jer nikako ne prihvatam formule. I tako on siki po malo ja ga što više držim na dojci da bi više nadolazilo mleko zbog refleksa opuštanja... i tako do prve kontrole. Kada smo otišli moja beba jedva je napredovala 250g. Ja padam u neki vid depresije i počinjem da muzem mleko i da mu dajem na flašicu. Tako on počinje lepo da pije i počinje da napreduju svaki dan sve više i više da bi za 7 dana porastao 550g. Nastavljamo avanturu izmazanja i pijenja na flašicu i tako skoro mesec dana. Kada je on ojačao vraćamo se na siku prva dva tri dana ja mu pomuzem malo u usta dok počne da vuče pa tako opet sve dok nije sam navikao da lepo vuče. I eto sada lepo siki sada će skoro 6. meseci i ne planiramo da prestanemo sve dok se ja ne vratim na posao. Inače to je nešto najlepše. Posle mnogo suza i muke uspeli smo. Hvala mom predivnom suprugu koji mi je neverovatna podrška sve vreme naše male borbe. Inače ja sada imam mleka za bliznace, toliko viška da smo u zamrzivaču napravili neverovatne zalihe za pripremu kašicu i druge hrane. A nas najlepši trenutak je kada uveče pred spavanje Vasa u naručju sisa, tata leži pored nas i uživamo u tim čarobnim trenucima porodične sreće.