Ovo je moja priča o mojoj Dunji koja je sisala 3 godine... Zovem se Maja i imam 41 godinu. Imam dva sina koji su veliki i malu princezu od 3,5 godine i zove se Dunja. Moja kraljica je cokala punih 3 godina. Rodila sam je kasno u svojoj 38 godini. Još u porodilištu nisam imala mleka, a ona mrvica mala 2750, 45 duga uhvatila coku i vuče li vuče, a nema ničeg ni kapi mleka. Veštačko mleko, hranjene na flašicu, uh, plačem, žao mi je moje mrvice, želim je na mojim grudima, želim da sluša otkucaje mog srca. Ragade na bradavicama, krvare, proklinjem samu sebe i rešim, kažem sebi moraš uspeti. Izmlazavam mleko, pijem tečnost da krene.. ništa, uh gledam moju mrvicu i obećavam joj ,,uspećemo princezo moja, obećavam,,!
I uspele smo, mleko kreće, u početku uz dohranu, a posle par meseci samo dojenje. I moja mrvica raste, napreduje, postaje buca, i coka. U parku na klupi, domu zdravlja, autobusu, bilo me je briga gde, važno da je moja Dući sita, i tako punih 3 godina. Nailazila sam na osude, ružnih komentara, ma nije mi bilo bitno ko šta kaže, bitno je da smo nas dve srećne, a onda smo morale prestati, uh nikada mi teže u životu nije bilo, moram kažem sebi kreće u vrtić, moram. I tako za nedelju dana sam je odbila od coke. Mogu vam reći da je to najlepši period, nedostaje mi to vreme!... Majke dojite svoju decu, nemojte odustajati, treba imati volje i želje jer je to najlepši osećaj kad vam dete mirno i spokojno lezi u naručju i sisa!