Porodila sam se 22. septembra. To je bio petak, uhvatio me vikend pa malo duže ostala u bolnici sestre su donosile bebe na podoj ali meni mleko nije još krenula. Ali nema veze ja sam se trudila da moja beba uzme koliko toliko. Međutim, pošto mi je prvi porođaj i ništa nisam znala beba mi je napravila ragade ali ni to. Nema veze trpela sam taj bol samo zbog bebe jer njima nema ništa zdravije od majčinog mleka. Posle pet dana smo izašli kući meni još mleko nije dovoljno krenulo. A ni ja nisam umela da ga izvlačim malo sam se bila uplašila da neću imati mleka pa sam svaki dan jela žito kuvano jer od njega nadolazi mleko. Patronažna sestra mi je pokazala kako da se izmuzam uh dobro je imala sam dovoljno mleka i moja beba ga baš voli.. posle nekog vremena kad je beba malo ojačala i porasla ja osetim da su mi grudi mekane kao da nemam mleka baš sam se bila uplašila misleći da ću ostati bez mleka. To su bile dano noćne brige šta ću da radim. Na jednom sajtu sam pročitala da je to normalno da beba što je veća više sisa i da mleko nadolazi onoliko koliko je potrebno bebi za obrok oh pao mi je kamen sa srca....
Eto ukratko neka moja priča o dojenju i ponosna sam na sebe što sam sve to prevazišla i trudila se na sve načine da moja beba sisa sada ima šest meseci i dalje sisa i pored ostale hrane i dalje mu je omiljeni obrok mleko. A i dok beba sisa u isto vreme seazi sa majkom i osećaj njenu toplinu .