Nasa priča o dojenju počinje 08. 02. 2016. godine. Krenulo je sve bez ikakvih problema, dovoljno mleka, bez ragada, zapravo toliko je sve išlo glatko da je uživanje bilo potpuno. Beba je lepo napredovala, mleka nije falilo :) Divno je bilo, sve dok usled određenih simptoma kod bebe nismo otkrili da je beba alergična na kravlje mleko i mlečne proizvode. Bebi je toliko smetao kazein iz mleka da je bilo problema i kada ja kao dojilja pojedem bilo šta mlečno. Usledila je eliminaciona dijeta, kada nisam smela jesti ništa ni sa kap mleka u sebi. Nije bilo lako, ali je cilj bio bitniji. Bebi su se ubrzo simptomi alergije izgubili, bili smo na pravom putu. Beba zadovoljna, mama još vise. I ako je dijeta svima sem meni izgledala neverovatno teško, najteže je bilo objasniti ljudima da mama nema ni trag sumnje da dojenje treba nastaviti. Sve dok sa bebinih 19 meseci nismo ustanovili da joj više kravlje mleko ne smeta. I tu se završava jedna od najlepših priča ove mame. Dojenje smo prekinuli sa istom lakoćom sa kojom smo i počeli, ali ga nikad nismo zaboravili.