Ja sam Marija, moja dvomesečna devojčica je Eleonora. Porodila sam se carski u januaru, porođaj nije smeo ići prirodno, otišla sam na prijem dan pre zakazanog carskog i te noći u bolnici krenuo je prirodan porođaj koji se završio hitnim carskim. Rođena je beba 3650, 55cm. Posle 3 dana nadošlo je mleko, nažalost nisam dobila ni rečima podršku babica u bolnici kako da pokrenem mleko, kako se izmuzivati. Dobila sam temperaturu i cele te noći se sama izmuzivala, nisam tada znala da li to radim kako treba, ali sat vremena je bilo izmuzivanje pa držanje kupusa na grudima kako bih smanjila upalu, grudi su gorele pa sam morala da se preko mojih snabdem kupusom. Teškom mukom uspela sam da mleko krene iz prejake želje da mi sutra dan donesu moju bebu na podoj, želja je bila prevelika, ali nažalost ujutru su mi rekle sestre iz boksa da je moja beba na sunčanju i da je ni tog dana neću dojiti. Bila sam jako tužna. Došao je dan izlaska iz bolnice, otišla sam da vidim kako je moja beba i dali su mi je za izlazak iz bolnice, stajala sam sva nepomična na hodniku sa bebom u rukama, presrećna, kao ptica na nebu slobodna da poletim sa svojim detetom kući. Nisu mi rekli ni da li beba nahranjena, otišla u sobu i odmah stavila bebu da vidim hoću li ja znati da dojim, može li ona uhvatiti areolu.. I ona je tako snažno uhvatila i počela da vuče, hranila sam moju dušicu malenu, borila se ona kao i mama njena.. Izašli smo iz bolnice sa 100gr manje, kod kuce je siskala, ali kada je patronažna sestra merila za nedelju dana beba je kalirala 250 grama, rekla mi je da je devojčica verovatno gladna bila, to mi je bilo najteže, suze sam prolila dete mi je bilo gladno, a ja se muzla i prosipala, kao da mi se svet srušio. Desilo se još gore zašto je moja bebica kalirala zahvaljujući patronažnoj sestri uočila je da nešto sa otpalim pupkom nije ok, insistirala da odnesemo bris u higijenskom I ono sto je bilo strašno usmeno su nam rekli da ima bolnički stafilokok dok pismenim putem napisali da nema. Sigurno je da se pravi rezultat prekrio zbog bolnice, a mi smo odmah odradili bris i privatno i potvrdili bolnički stafilokok. Time smo i uočili zbog čega je beba bila lenjija, kalirala. Dobila sam još veći razlog da se borim i da se od sebe da spasim svoje dete, krenula sam da se izmuzujem i hranim bebu mojim mlekom na svaka 2h i tako tri nedelje do kontrole za mesec dana bebe. Bilo je to jako teško na svakih sat izmuzivati, ne spavati da spasiš dete, bio je to strah jer su se igrali sa životom bebe od 15 dana.. Uključili smo antibiotik i sanirali tu bakteriju, a moje danonoćno sada mogu reći kljukanje bebe da preživi je spasilo. Majčino mleko je istinski lek, za prvi mesec napredovala je do 4600, to je zapravo 1350. Od prvo mesečne kontrole ja dojim normalno svoju bebu i uživamo u tome, ona je sada za nedelju dana tromesečna beba, hvala Bogu pobedile smo zajedno i sada imamo najlepše trenutke u kojim uživamo.