Dojenje... Moj najveći strah posle samog porođaja, ali ne strah da li će to boleti, kakve grudi ću imati posle i slično, već strah da za svoju bebu neću imati ono što mislim da je najpotrebnije i najzdravije za nju. Da li cu moći svojoj bebi da priuštim to, da li ću moći i da li ću znati. Sam porođaj se iskomplikovao i na kraju završio carskim rezom, posle toga kreće jos veća briga, strah i sve ostalo što to prati. Svi su mi pričali da je u većini slučajeva nemoguće dojenje posle carskog, da se mleko prekine i tako dalje, svi pa cak i moji ukućani, što mi je najteže padalo. Koliko su mi oni više pričali da prestanem ja sam se sve više i više trudila, stalno stavljala bebu da doji stalno se izmlazavala i u tome i uspela!
Nije bilo veće sreće od moje kada sam prvi put imala u flašici mleka za ceo bebin obrok.
Moja beba i ja smo se zajedno trudile i zajedno uspele u tome! Hvala joj...