Šta reči.. majka postala.. nisam tada imala znanje o bebi.. dojenju. Kada se setim.. bilo je suza.. plakanja.. gledali smo se i beba i ja, nemo gledali on plače zato sto je gladan a ja plačem.. zbunjena, ne znam.. strah, suze..
Prvi put bolno oskustvo. Za sve majke koje se pripremaju za dojenje, koje su u problemu, koje su se negde zaglavile i osećaju da gube bitku, jer ih saveti koje dobijaju udaljavaju od željenog cilja...
Dojenje sam najozbiljnije shvatila kao deo svoje majčinske misije smo mi na prvom mestu majke, koristile dojku za dojenje, flašicu.. majke smo.. treba nam sva pomoć, savet.. sada posle dve godine.. čak i ovog trena zaboli me dojka od ujeda zubica mog bebana ali gledam ga i znam da je bila prava odluka.. bolelo je.. nije bilo spavanja.. upala je bilo.. nedovoljno mleka.. ali odluka je bila prava.. izdržali smo i beban i ja... majke edukujte se na vreme, strpljive budite.
Mada ja jako često čujem izjave: "nestalo mi je mleka", "nemam dobro mleko" i slično, i to mnogo majki pred odustajanjem zaista i misli, nekako ih ubede, onako rastrojene, pod ludom igrom ali nemojte.. probajte.. izdržite.. vredno je.. bol je vredan.. svaka jačina bola dojenja, ugriza vredan je.. vredan je mog Despota.