Osećaj o kome sam maštala ...

Nisam mogla ni da zamislim da će biti ovako...tako nežno, posebno, baršunasto, meko ... ali sam mnogo pre nego se desi znala da to hoću, da to moram i da moj Berry to zaslužuje i da za to, uprkos svemu, moram da se izborim i da mi ništa na put neće stati! Bila sam odlučna, jer dojenje jeste odluka za čije je sprovođenje poterbna snaga,esencijalna je volja, a glavni sastojak je neizreciva ljubav bez koje bi ta čudotvorna tečnost bila potpuno bezvredna,samo puka hrana ... Mleko „made in mama“ je mnogo više od toga – neprocenjivo iskustvo!

Puno sam čitala, bila polaznik više školica za roditeljstvo, posećivala predavanja, elem želela sam biti potpuno spremna. Potpuno spremna, ne samo za mog Berrića, već i za druge bebe, za ta mala nejaka stvorenja kojima mleko „made in mama“ nije samo hrana,već lek čija svaka kap sadrži pobednički poen za život...želela sam donirati mleko i ujedno se trudila da što više budućih mama upoznam sa pričom o bebama koje su privremeni stanari Instituta za neonatologiju. Mislila sam da se količina mleka nasleđuje i da ću poput moje mame moći da dojim čitavu četu malenih čupavaca...

Sa osmehom na licu ležem na operacioni sto,treperim od uzbuđenja i u sledećem trenutku spavam do tada najčvršćim snom. Budim se, iznose me, oko mene najdraža lica u magli i slika mog Berrića Tata ga je već video...ja ne mogu da dočekam ... Donose moju mrvu,oči mi se znoje, srce udara hoće iz grudi da iskoči. Nijedna beba nije tako gledala, taj pogled je bio potpno nestvaran, znala sam da je moj! Uzimam ga, mazim mirišem ... ooo da mirišem i udišem taj miris putera,grlim tu malu kiflu, ljubim i dahom svojim udaram pečat večitog pripadanja. Prinosim ga dojci ... uživam ... mleka nema ali hrabrim samu sebe: „Biće,rano je, danas je izašao,znaš da ne može tako brzo!“... i nije bilo brzo, nadošlo je tek treći dan, bolelo je, bile su tvrde kao kamen, bradavica nigde, Puterko Kiflić slabašan-želi, a ne može, ali se ipak bori i ja zajedno sa njim. Ali nam ne ide ... one se ne prazne ... uvećavaju se, dupliraju ... Odvode ga ... Suze ne prestaju da mi kvase lice. Uzimam pumpicu - ne ide, vučem sestre iz laktarijuma za rukav i molim za pomoć – „Sve ću izdržati samo mi pomožite!“ Bolelo je,mnogo je bolelo, no srećom bol se rasipa na dve strane, deli na pola, i dojke i rana, ali me nije dekoncentrisala, BOL, nisam dala da me obuzme i savlada, jer sam čvrsto odlučila - DOJIĆU UPRKOS SVEMU!

Po dolasku kući, agonija se nastavlja. Patronažna sestra koju smo angažovali oko masaže i izmlazanja je optimistična - „Začas ćemo mi to, ne brinite se, uskoro Vaša beba dobija mleko made in mama!“ Ja joj verujem i iako sam od bola iskrivljena ipak sam spokojna - verujem joj. Nije išlo baš tako glatko, mleko je curkalo kap po kap ... već sada vidimo da će nam za 30mL biti potrebna čitava večnost, a to obeshrabruje ... Govori mi da hitno Puterku dam formulu  jedina stvar koju mojoj bebi nisam unapred kupila u nadi da mi nikada neće zatrebati ... Bila sam očajna, tužna dok ga gledam kako tim svojim malim tarantulastim ručicama čvrsto drži bočicu koja mu život znači. Bolelo je to što nije išlo glatko, ali kao što rekoh ODLUČILA SAM!

Usledili dani borbe ... silikonke, ispumpavanje, bol, ranice, uspavljivanje na dojci, umor ... Dugo iščekivana nasmejana lica dragih bića, pojavljuju se naše spasiteljice, žene koje su ga bukvalno naučile da sisa Hvala im do neba, Puterkove prve učiteljice  Da nije bilo njih dve ne znam šta bi sa nama sada bilo ... ne znam i ne želim o tome da razmišljam.

Poglavlje po poglavlje i Puterko je uskoro dobio 10 iz sisanja i postao najbolji đak, beba za primer  ali ne ona halapljiva, nervozna bubica koja u roku od 3 minuta posisa sve do poslednje kapi, a onda sbljucka na sve strane ... ne ne, moj Puterko je sisao i dan danas sisa sa ručicama na grudima, isprepletanim prstima, polako, uživa u svakom gutljaju - sisa kao GOSPODIN MALI ČOVEK ... a tek pogled, tata ga je zvao „zaljubljeni pogled“, pogled koji je samo meni poklanjao,pogled koji kaže „Ti si moja, tebe znam, spokojan sam i srećan, hvala ti što si tu za mene, TI SI MOJ SVET!“

Osećaj o kome sam maštala ... trenutak koji sam isčekivala ... neprocenjiva bliskost ... neraskidiva veza ...
... moj Puterko i ja 