Moja priča... mogla bih tri puta da napišem a skoro i četvrti, jer sam ušla u deveti mesec cekam cetvrtu bebu. Svi decu svoju sam dobila, prvo dete 12 meseci a treće 14 sa uzivanjem. A za drugo cu vam malo detaljnije. Bog me nadario time da mogu dojiti svoju decu ali ta druga trudnoća bila malo rizicnija , za 7 meseci 4 puta u bolnici. Došao i dan porodjaja rodio se malo palcic sa 1600gr. Uspela ga poljubiti i odnese ga za Beograd. Ja ostala malo na stolu i izveli me na odeljenju nije mi bilo mesto u porodilištu jer nisam imala bebu. 😟. I onda je počela borba sa samom sobom kako da izdržim sa bolom i kako da uspem kod svog sina. Isplakane noći i dane dolazak kući da ne opišem. Nisam mogla kod svog sina jer je nije se znalo sta ce biti ne može majka pratilja već samo majka DOJILJA. Ja sam muke mučila sa izmuzavanjem, trudila se bila uporna 5 nedelja se ja izmuzavala kući osećaj odvratan ali bila uporna i uspela sam. Beba bila i u inkubatoru i izgubila do 1450gr i svasta nesto prošla i konačno ja otišla kod njega. Ostala u bolnici samo iz razloga što sam imala mleka. Prve dane se samo izmuzavala i mogla ga hraniti flasicom naravno da sam uživala i u tome samo da se izbori i da se izvuče iz toga. Dao Bog da izadje iz inkubatora i ja ga prigrlila na svoje grudi. Osećaj neopisiv , presrećna ali ne i zadovoljna, dete neće da mi prihvata dojku. Ja svaki put budi dete stipaj za noge cedi mu mleko dugo se borili jedno dve nedelje morali tamo i lagati da sisa da ne grde me. I tako mi mala po malo, svaki dan 5gr po 5, jer se svaki put posle podoja se merili, Pa po 10, 20gr počeli i nismo odustajali i moje čedo počelo da sisa a ja uživala dok on praznik moje dojke pune mleka. Skupio bi pesnice oko njegovih usta tako maleni a već branio svoju teritoriju. Mojoj sreći nije bilo kraja i taj neopisiv osećaj kad se beba smiri pored sise i njegov dah osećaš pored i sigurnost koju mu pruži ništa nije bilo teško. Sve se da zaboraviti čim uzme dojku ja se raspilavim uzivam dok ono sisa. Nažalost nisam dugo dojila po izlasku iz bolnice još četiri meseca i morala prekinuti jer sam dobila mastitis😟. Ali i to je prošlo. Uspela sam bar malo uživati sa svojim sinom. Dojiti dete je Bozij dar kao i trudnoća. Nadam se cu dojiti i sad očekujem svaki dan da se potrošim i jedva čekam da svoju bebu prislonim na grudi.