Mlečni put

U nevidljivom svetu koji žene pohode u svojim snovima, ali ga se po buđenju ne sećaju, mala bića koja su tek trebala da se rode, prisustvovala su veličanstvenom zboru. Tamo su im anđeli objašnjavali kako da prođu kroz nebesko tajanstvo i kako da idu dalje, putem koji se za njih nastavlja na vidljivoj strani sveta.
Rekli su: „Vidite, mila mala bića, pred vašim očima, a ljudima nemerljivo daleko iznad glava, širi se ogromno, veličanstveno prostranstvo. Neki ga zovu vasiona, neki Mlečni put, neki naprosto, nebo... Nemate razloga da se od njega bojite. Ogromno je, kažete? Strah vas je da ne zalutate putujući...?
Pogledajte, zato, tamo dole, gde se vijugavi put nastavlja. Vidite li ona dugokosa, nasmejana i uzdrhtala, lepolika ženska bića, čije se misli roje oko vas? Da, da... to su vaše majke, koje vas željno iščekuju... Zagledajte im se pravo u oči, i svetlost koja se odatle izliva štitiće vas dok budete leteli kroz ovo veličanstveno prostranstvo.
Neko vreme odmaraćete se od puta u njihovim stomacima. Neki će to zvati čudom, a neki naprosto, biologijom... A one će ponekad će biti zamišljene: „ Hoće li mi dete biti zdravo? “ – čućete kako jedna šapuće... „ Hoću li razumeti njegov smeh i njegov plač...? „ - pomišljaće druga. „ Hoće li biti srećno moje čedo, hoće li biti mudro, lepo, hoću li umeti da ga, nemoćno, zaštitim, a pustim da raste slobodno...? “- odzvanjaće njihova pitanja, dok sa zebnjom i radošću budu gladile svoje stomake, drhteći nad saznanjem da u njima buja novi život. Novi život... Novo biće... Nepoznato. A najmilije....
Svakom od vas namenjena je jedna, baš po vašoj meri: mama roda, ili mama slonica-balerina. Mame-rode imaju tanke ruke i tanke noge, i veliki stomak u kojem će vas neko vreme ljuljuškati. Kad odatle izađete, one će i dalje imati, pomalo smešne, tanke ruke i tanke noge, i za ceo život još malo okruglog stomačića, koji će ih, kao, nervirati, ali zbog kog će, zapravo, uvek biti srećne, znajući da su u njemu hrabro prenele na onu stranu vaše divne okice, ručice, nožice, osmehe... Druge mame, slonice – balerine, imaju oble ruke, oble noge i isti takav stomak - sobu za vas, i takve će ostati i pošto vi iz te sobe izađete. I one će se ceo život, kao, nervirati što liče na veliku loptu, ali pošto će za vas predstavljati najelegantnija i najgracioznija bića koja ćete ikad videti, to će ih činiti neizmerno srećnim...
Kad vas vaše rode i vaše slonice-balerine, sa malo muke a mnogo radosti i hrabrosti prenesu na vidljivi svet, svoja krila odmah skinite i stavite majkama pod pazuh. One će ih tamo, i ne znajući, čuvati za vas, i uvek u njih uvijati ako budete pospani, tužni, gladni, nemirni, uplašeni, stidljivi, nasmejani, radoznali...
Najvažnja stvar koju morate shvatiti ozbiljno da biste se dobro snašli tamo preko je, da se Mlečni put koji ćete preći, nastavlja na njihovim grudima. Budite nežni prema njima – mazite ih, ljubite, grickajte, pijte iz njih – a mame se neće štedeti, neće ostati gluve na vaše glasove, i pojiće vas iz tih grudi belim nebeskim sokom.
Biće dana kad će zbog toga biti pomalo umorne. Ali zapamtite – mame ne znaju za malodušnost. Biće dana kada će pomalo plakati, jer će ih grudi boleti. Ali ne brinite – mame na znaju za malodušnost. Biće i onih mama koje će sa užasom shvatiti da se Mlečni put ne nastavlja na njihovim grudima. Ali ne brinite – mame ne znaju za malodušnost – one će se snaći, i vi ćete rasti bezbrižni.“
Tako, mudro posavetovani i naučeni, krenuli smo na ovaj svet. Kao što je ranije govorio moj brat, i ja sada kažem: ja sam srećan. Moja mama-roda ima smešne, tanke ruke i tanke noge, i stomačić koji je pomalo, kao, nervira. Bila je tužna onih dana kada su razni „znalci“ izražavali sumnju u moj napredak, s obzirom na to da su joj grudi male, i da možda, kako su govorili, „ima slabo mleko, ili ga nema dovoljno“.
„Mama - rekao sam joj - sve možeš da znaš, ali ne smeš da znaš za malodušnost. Pa vidi me - nisam ni gladan, ni umoran, ni, za jednu bebu, mali. Naprotiv! Imam isti stomačić kao i ti! Nikada nisam umoran, jer znam da mogu da se probudim u bilo koje doba dana ili noći, siguran da ću naći odmor i mir u zagrljaju tvojih, pomalo smešnih tankih ruku, pod čijim pazuhom čuvaš moja krila. A naročito nisam, za jednu bebu, mali, jer svojim ritmom bezbrižan rastem, danju i noću štedro pojen belim nebeskim sokom...“