Moja prica o dojenju je malo cudna..jer moja beba je dojena svega dve nedelje (najlepsi dani mog zivota) ali ipak i danas sa 6 meseci hranjena iskljucivo majcinim mlekom. Ovako glasi prica...Bebac je rodjen 01.novembra u 18:35 u porodilistu u Novom Sadu, posle samo nekoliko minita kako je babac dosao na svet i moje zbunjenosti oko svega sto se desava doktorka je dosla da me obavsti da je decak rodjen sa anomalijom i da mora hitno da se transportuje u deciju kliniku. Moj mali decak je operisan u drugom danu svog zivota (atrezija jednjaka). I pored velikog stresa i brige za bebom u mojoj glavi je bila bitna stavka odrzati mleko koje ce mom bebcu doneti samo koristi. Tako sam se ja izmlazala na svaka 3h i danju i nocu danima dok sam bila odvojena od njega. Konacno dosao je i taj dan kada je dobio prve kolicine moga mleka. Sreci nema kraja nego njegovih prvih 5ml majcinog mleka. Kada se bebac oporavio polako sam ga sa flasice prebacila na dojenje :)) Posle svega nema niceg lepseg od tog trenutka ni meni ali ni njemu. To su trenutci u kojima on jednostavno uziva. Ali moja prica i nema bas srecan kraj...posle dve nedelje divnih trenutaka beba je ponovo imala zdravstvenih problema zbog kojih nije smeo nista na usta. Tako je moja beba hranjena preko sonde i pega. Ja kao majka nisam odustajala od prirodnog mleka, i danas posle 6 meseci se izmlazam i tako hranim malca. A sada malo i da pohvalim sebe, da sam u tom trenutku kada smo bili u bolnici od oko 20 majki na odeljenju ja bila jedina majka koja je imala mleko. I ne odustajem, jednoga dana kada se beba izleci mozda cu ponovo da dojim :D
Pozdrav svim majkama i nemojte nikad odustajati od mleka, to je najbolja hrana za vaseg malisana.