Moja prica o dojenju pocinje februara 2014.godine i trajala je punih godinu dana...vec tada znala sam da ce dobiti nastavak bar jos jednom...ali nisam ni slutila da moze biti ovako dirljiv i poseban... U decembru prosle godine postala sam mama po drugi put...iako sam prizeljkivala blizance zelja mi se nije ispunila i nasa cerkica dobila je brata...na svet je dosao jedan pufnasti, umiljati, plavooki decak...
Oporavak posle drugog carskog reza bio je munjevit kao i prvog puta, ali problem sa nadolazenjem mleka pojavio se i sada...upaljene dojke, bolovi u istim, povisena temperatura, ne prospavane noci nisu me omele u mojoj zelji da istrajem i uspem uspesno da dojim svog decaka bar godinu dana kao i njegovu seku... Prvih desetak dana bilo je najteze...ogromna kolicina mleka, a on nejak da izvuce sve rezultirala je upalama, povisenom temperaturom i uzasnim bolovima ... na drugoj strani imali smo drugara starijeg od nas citavih 20 dana, a koji nije imao dovoljno majcinog mleka...
Mislili smo da je snazniji i jaci od nas, pa smo ga pozvali u pomoc ne bi li povukao jace i spasio me upale... Kazu da prvih dana bebe osete svoju mamu po mirisu...to je bilo jedino cega sam se u tom momentu pribojavala...odbice me jer sam za njega tada jos uvek bila stranac...Ali ne desilo se ono nesto neocekivano...dok je on sa uzivanjem sikio i izvlacio mleko iz moje tada upaljene dojke u meni se rodilo neko potpuno novo osecanje. Imala sam osecaj da su me oni leptirici iz stomaka, koje pominjemo kada se zaljubimo, napali svuda...Tako malo, bezbrizno, mirisljavo stvorenje pokusavalo je mene da spasi; a ustvari spasavao je sebe od dohrane, kao da je vec tako mali znao o svim blagodetima majcinog mleka... Tako spokojno je sikio, kao da ga je drzala njegova mama, a ja kao da sam u rukama drzala svog decaka... I tako je krenula nasa tako posebna prica...
Nailazila sam na odusevljenja ljudi, kao i na osude kada bi culi nasu pricu, ali to me nije sprecilo da trajemo i dalje...Puna 4 meseca uspesno dojim moja dva decaka!!! I isto toliko vremena se dva puta mesecno radujem, svaki put kada odu u savetovaliste i kada nam doktorke kazu da obojica svakog meseca napreduju vise od ocekivanog. Verovatno cu se tako duplo radovati i prvim zubicima, prvoj reci, prvim koracima...
Nisam uspela da istrajem da dojim samo mog, vec i svog "drugog" decaka...jednom sam bioloska majka, a drugom majka po mleku... I tu titulu sa ponosom nosim...