Divan dan,odlazim sa muzem u porodiliste,spremna da ostanem,ali trag neizvesnosti je medju nama. Sedimo u crkaonici i razgovaramo,da ne verujemo da se nama desava,tako divan i radostan trenutak,koji se blizi. Posle pregleda prolazim proceduru i odlazim u salu za porodjaje. Veliki sok,velika neizvesnost,neagodnost i sreca koja se baslucuje. Nekoliko sati kasnije,na svet dolazi malo Slonce.. Nas prvi susret je bio nepoznanica i njemu i meni i veliki izazov. Gladan je. Kazu mi da imam mleka i da ne treba dohrana,pokusavam da ga nahranim i to sve cinim sa puno ljubavi ali vrlo nespretno.Ali Slonce ne,on se veoma hrabro i smelo upustio u zivot,odlucno se prihvatio posla i vrlo spretno i smelo prihvatio mene i moje grudi i uzurbano i halapljivo poceo da ruca. Borio se sa gutanjem disanjen grudima,da sve pokrete oseti i sinhronizuje,cak je znao povremeno i da se zagrcne,ali je uspeo savlada te prve korake vrlo uspesno..on sada ima dva meseca. Ja ga i dalje hrsnim prirodnin outem i srexna sam zbog toga sto mogu da munpriustim najzdraviju hranu. Svim majkama bih to savetovsla,jer nema ista lepse od intimnih trenutaka koje provodite sa vasom bebom i ljubav koju medhusobno razmenjujete!