Moju pricu cu poceti tako sto cu vam prvo saopstiti da imam 39 godina i da sam 09.04.2017. god postala mama.Rodila sam svoje trece dete...cerkicu Kristinu...rodjenu u mom drugom braku.Iz prvog braka imam jos dve cerke od 18 i 16 godina.Porodila sam se i sve je bilo u redu.Kad sam dosla u sobu i vec na prvoj viziti pedijatar me obavestava da je beba na kiseoniku i da ce biti sve dok ne postigne 100% razmenu gasova na kiseoniku a onda i u normalnim uslovima.E sad,posto bebu nisam dobijala na podoj, plasila sam se da necu moci da imam mleka kad je budem dobila.Pokusavala sam da izmuzam mleko i kad bi videla da ima po koja kapljica bila sam srecna ali ipak i dalje u velikom strahu.Dosao je momenat kad sam posletri dana dobila bebu i srecna sto sam je prvi put podojila a ona posle toga cvrsto spavala.Medjufim dolaskom kuci opet se javlja strah u meni.Sa prethodne dve cerke bio je isti slucaj da mleko nije odmah krenulo onako kako bi trebalo pa mi se i ova beba cesce budila na svakih sat vremena.Uvek sam bila za to da dojim bebu i pre a sad da ne pricam.Konacno sam cetvrti dan kod kuce osetila koliko mleko ide u mnogo vecoj kolicini...sve te dane molila sam se bogu da sve bude kako treba i da li cu imati dovoljno mleka i da li ce beba napredovati.Kad je beba napunila 15 dana bili smo pozvani na prvo merenje.Tamo saznajem da smo napredovali 340g.Mojoj sreci nije bilo kraja.Sad cekamo kontrolu od mesec dana da vidimo koliko smo jos napredovali.Moja zelja je bila ponovo bila jaka i prezadovoljna sam.Porucila bi svim buducim majkama da ne odustaju...da slede svoju veliku volju i zelju da doje...jer najlakse je odustati i kupiti ad mleko i flasicu.Majke pokusajte jer nista na svetu nema lepse nego nadojiti svoju bebu.