Moja priča o dojenju počinje 21.07.2011 kada sam po prvi put postala majka. Mleko je krenulo još u trudnoći, ali niko nije mogao da me pripremi na sve probleme koje dojenje može da donese. 22 .07. dobila sam sina prvi put na podoj, sin je odmah počeo da siše, super smo se snašli bez ičije pomoći ali sam ja dobila bolne ragade.. Ćutala sam o tome sestrama i babicama u bolnici, da bi mi donosili i dalje bebu na podoj, jako sam želela da dojim. Trpela sam velike bolove, ali smo uspešno prebrodili to i dojila sam sina 10 meseci. Drugi put kada sam rodila ćerku, jedini problem je bio strah da neću imati dovoljno mleka. Prve dve nedelje kod kuće ona je stalno plakala i tražila je još, posle 10 dana zamalo da odustanem, kupila sam i veštačko mleko ali moja želja je bila jača. Bebu sam stavljala na grudi na svakih pola sata bukvalno, trudila se da pijem čajeve za dojilje da unosim što više tečnosti i na moje iznenadjenje USPELA SAM. 2 nedelje od rodjenja ćerkice napokon smo uspostavile laktaciju i mleka je bilo i više nego što treba. Dojila sam je 2 godine. Treću bebu sam rodila pre 4 meseca i hvala Bogu nisam imala probleme sa dojenjem. Dojimo se još uvek i shvatila sam da je za uspešno dojenje najvažnija volja i upornost. Verujte ISPLATI SE...