Nisam imala neki preteran strah, uzdala sam se malo u prirodu i priželjkivala da i faktor sreće bude na mojoj strani, da će mojoj bebici sve biti potaman, jer bebe to zaslužuju. Kada je konačno došao taj dan, bila sam euforična i spremna za svoj susret sa srećom. A onda sam ugledala svog dečaka, malenog ljutka koga sam privila na svoje grudi i osetila njegovu toplotu, ali mu istovremeno dozvolila da i on oseti ljubav od svega veću, koja će ga uvek štititi i biti uz njega. Presekli su pupčanu vrpcu između nas, ali nas je istovremeno ljubav zauvek vezala nevidljivim nitima koje su obmotale nase duše i spojile ih na najnežniji način. Odneli su ga na par sati, ali je za mene to bila čitava večnost.

Kada su ga doneli, pažljivo sam ga prislonila na grudi, osećajuci toplinu i kapi mleka koje su potekle i slile se u ustašca mog mališana, ali i prve suze radosnice, koje su se slivale meni niz obraz. To vreme dojenja bilo je rezervisano samo za nas, bila sam srećna što mu tim kapima dajem ono najbolje od sebe, što može dobiti sve ono što mu treba za pravilan rast i razvoj, ali i što može osetiti koliko je voljen. Svaki podoj bio mi je nova šansa da se taj osećaj vrati, da traje što duže, dok mu se zauvek ne utisne u srce, baš kao što se on nastanio u moje srce za sva vremena.

U porodilištu nije bilo problema sa dojenjem i zaista sam srećna i zahvalna zbog toga. Sestre su se maksimalno trudile da mi pomognu kad god je to bilo potrebno. Kod kuće mi je pomagao suprug. Bebac je sisao kad god je želeo, višak smo izmlazali pumpicom i pripremali se za naredni podoj. Stalno sam se okretala na drugu stranu i nudila mu onu dojku koju prethodno nije ispraznio, kako bismo prevenirali mastitis. Suprug i ja smo išli u skolu za trudnice i to nam je jako pomoglo za samopouzdanje i adekvatnu brigu o bebi.

Moj mališa mi je maksimalno pomagao i bio je poput najbolje pumpice. Skoro svaki put je posisao svo mleko koje je nadošlo. Dobro je i napredovao, čak i u periodu kada su grčići bili prisutni. Njegovo zadovoljno coktanje dok sisa potpuno predan, ništa ne može da zameni. Poput malog mačeta, tapkao bi ručicama po mojim grudima sve dok ne zaspi, sit, zadovoljan, srećan.

Sisao je osam meseci, baš onoliko koliko mu je prijalo i koliko je sam hteo. Meni to vreme i sada nedostaje, ali maksimalno ga ispunimo zagrljajima i mazenjem kad god se uspavljujemo, neprocenjivo.