Zdravo svima, majka sam četvoro dece i svi su znali samo za "siku", ništa flasice, ništa laže. Svako dojenje priča za sebe.

Ja ću vam pričati o četvrtom i najdužem dojenju. Beba se rodila malo ranije i bila je u inkubatoru. To je bilo pre dve ipo godne. Sećam se svake kapi kolostruma koje sam izmuzavala ne bih li odnela mojoj bebi, pa onda ceo dan kap po kap, sve dok nije prešla kod mene i krenula da doji.

Ta smirenost, moja dok beba doji, to je dragocenost. Onda kreće more, nama super samo sika, uvek sveža hrana!. I to je drage moje trajalo do pre neki dan, kada sam više zbog nje nego zbog sebe prekinula, jer već je 26 meseci sikila i sada kada je prestala spava lepo bez buđenja.

Majčino mleko, dragocena tečnost.