Ja sam mama cetvoro dece,za sad.Neki kazu bravo,neki da nisam normalna,ali za mene je to najlepse zanimanje ,najsladja obaveza,nesto sto recima se ne moze opisati.Kada je rec o dojenju,dojila sam ih sve cetvoro.Zapravo,najmladja Kristina,koja ima dve i po godine jos uvek doji.Znam sta ce te reci,ona je vec velika,to je samo navika,treba da prestane....Svesna sam ja svega toga,pokusala sam i da prestanem,ali kada me pogleda njenim malenim crnim okicama,punim suza i kaze"Mama,samo malo...",moje srce ne moze da kaze Ne.I znate sta,uopste ne zurim sa tim da je odviknem od dojenja,jer ti trenuci su samo nasi,ona me mazi sve vreme dok je u mom narucju i tako je mirna i spokojna,a za mene su to trenuci odmora od celodnevnih kucnih poslova i obaveza.Obe uzivamo,svaka na svoj nacin i ne zelimo nista da menjamo.Verovatno zbog toga smo tako jako povezane ,da se sporazumemo i jednim pogledom.Mame,dojite svoju decu,ni jedna vestacka formula ne moze da zameni taj osecaj privrzenosti,posvecenosti i srece,kada drzite svoje dete u narucju,znajuci da vas ono bezuslovno voli i da ste mu potrebni.Toliko.Mozda ovo nije bas prava prica o dojenju,ali sam zelela da je podelim sa vama. Pozdrav od Ivane i Kristine