Stojim u hodniku savetovališta sa suprugom. Na zidu stoji okačen i uramljen plakat pod nazivom 10 koraka ka uspešnom dojenju. Čitam iznova i iznova, smeškam se, zaključujem da je ispoštovan samo jedan koji glasi - neophodno je da se majka informiše/edukuje o početku procesa laktacije. Razmišljam, da su drugi ispoštovali i ostalih 9, mnogo bi tu suza, stresa, anksioznosti i straha manje bilo.

Porodila sam se u januaru hitnim carskim rezom. U teškom opštem stanju, u groznici i pod temperaturom 39.5 pokušan je prirodni, indukovani porođaj i na kraju u poslednjim trenucima doktor je uspeo da spase i bebu i mene. Iako nisam videla bebu, znala sam da će biti dobro i da nas čeka oporavak, ali i mnogo lepši period. Period koji postade naša borba puna brige.

I dan danas mi je teško da poverujem da bebu nisu doneli na prvi podoj puna tri dana (možemo reći i 4 s obzirom na vreme porođaja). Da niko nije mogao da ga donese na 5 minuta. Tek četvrtog dana ujutro, beba je ostala kod mene i od tada se nismo odvojili.

Period uspostavljanja i kasnije održavanja laktacije kod nas se najbolje moze opisati rečenicom - sve je kasnilo. Kasno su mi doneli bebu, kasno je pošao kolostrum, kasnio je i stadijum zrelog mleka. U trenutku kada je beba pila 80ml dohrane meni je tek krenuo kolostrum (8-10 dan). Mrvica je vukla i vukla, imam utisak i u prvih mesec i po dana bila po ceo dan na dojkama. Taman se ponadam da je pošlo mleko, da se naručkao, on opet vrišti, plače i smiri se nakon sto dobije flasicu. Spremam dohranu i plačem jer konstantno slušam kako je nemoguće da nema mleka (svaka majka ima mleka za svoje dete), kako dajem detetu praškove (da, dohranu), kako on nije gladan, mora da plače, zašto mu dajem dojku svaki put kad se zaplače itd. I da, on zaista i jeste plakao SAMO kada je bio gladan.

Danas, skoro 4 meseca tog procesa, nije više gladan. Uspeli smo da u potpunosti dostignemo stadijum zrelog mleka, da se izborimo sa odloženim početkom laktacije i da prestanemo da slušamo ikoga. Sve i da nismo uspeli i to bi bilo u redu. Majka koja čita ovo i treba da zna da je sasvim u redu da brine, da je u redu da izabere da li će dojiti ili ne, u redu je dati prašak kako meni rekoše pa sve i da dete zbog toga bude zaista debelo. Najviše je u redu uspeti, uspostaviti laktaciju i dojiti svoje dete. Ali na kraju dana, neka su nama naši mesečci zdravo, neka ručkaju i neka lepo napreduju. Mi smo uspeli, a to želim i svakoj zabrinutoj majci koja možda isto kao i ja lista forum i brine. Nakon nekog vremena će zaista sve doći na svoje i biti u redu.