Prva trudnoća, prosle smo termin 10 dana, iscekujemo bebu svakog casa a ne znamo ustvari sta nas ceka...
Iva je izabrala da na svet dodje 2og oktobra 2017te godine bila je 4kg 100g. Jako gladna i halapljiva beba.

Doneli su je kod mene, babica mi pokazala kako da je dojim i otišla, mleka još nije bilo, kaže ona meni "nema veze drži je na sisi, neka se uči da vuče". Ja nemajući pojma ni o čemu slušam savete, dete vuče na prazno, ne znam da može da se traži dohrana jer sam sama u sobi.

Stavim je ćuti, sklonim je plače i tako cele noći, sutra i dalje isto tako, da je ona meni napravila ranice na bradavicama. Kasnije je krenulo i mleko, ali je dojenje bilo jako jako bolno, ona plače gladna, ja plačem hoću da je dojim ali dok uhvati sisu to je mučenje. Jednom je bljucnula krv, ja kažem doktorki, ona reče neće ništa da joj bude, ali tebe sigurno mnogo boli.

Dođemo kući, ja se trudim i dalje, ali kako god svaki podoj je bolniji i bolnij, ranice ne prolaze i pored svih onih compresica koje smo koristili. I tako, beba i ja vodimo borbu 20 dana, ali ona nije sita, plače gladna je, ja se sikiram, mleko ponestaje od stiskanja i ustezanja od boli.

Svako mi kaže dojenje treba da bude užitak i za majku i bebu, a ne mučenje, teži mi je bio taj period nego porođaj, i onda smo prešli na dohranu teška srca...

Sad čekamo bebu, opet je prošao termin juče, ali sada sam pročitala za ove tabletice tako da ću sada na vreme probati i nadam se da ćemo ovog puta imati bolji rezultat i da ce proći sve kako bi svako poželeo....