Dojenje...stvar koja me je u pocetku jako namucila.Posle carskih rezova to ide teze, ALI ne toliko tesko da ne uspemo. Ragade, pucanje krvi, crvenilo, temperatura...nista nije moglo OVU mamu koja pise da odvarti od najlepse stvari na svetu.
I da...kao kad ratnik dobije borbu ili pak rat, tako sam i ja hrabro pobedila i dojila prvo dete skoro dve godine, a drugo ima 15 meseci i sa zadovoljstvom u slast poruckam posteno zaradio.
To je carobni napitak koji jaca imunitet i daje "krila" bebici da krene u svet jaka, otporna, zadovoljna i srecna.
Okice bebe dok se spremam da podojim igraju najlepsim ritmom i sreca koja je obaspe, nema cenu. Taj romanticni susret je majcino najvece zadovoljstvo. Gugutanje i igranje posle pojedenog obroka sa "cickom" bi trebalo da vidi svaki covek na svetu, da se bar na tren istopi od zadovoljstva. A mama...dobro je kad beba ostane nepojedena posle toga.;) Najdivnija stvar na svetu, nesebicno zelim svakoj majci da je oseti.