Kada sam se porodila sve je išlo glatko, od porođaja do oporavka ali jedina stvar koja nam je kvarila sreću to je pritisak okoline da ja nemam mleka jer beba često traži da doji, slabo je spavao a priče su se samo pojačavale. Na kraju sam iz očaja i ne znanja počela sa dohranom i to mi je veoma teško palo.

Nikada nisam prestala da dojim u nadi da će mi mleko "postati bolje". A onda jedne večeri je odbio flašicu sa dohranom i zadovoljio se mojim mlekom. Mislila sam da će ga to proći do sutra, brojila sam sate i minute čekajući da ponovo potraži flašicu. Prošao je još jedan dan, pa još jedan, pa još jedan.. sećam se brojala sam u strepnji do 10 a onda sam shvatila da je jednostavno sam shvatio koliko mu je dovoljno.

Mojoj sreći nije bilo kraja. Sada ima godinu dana i 2 meseca ali i dalje doji. Znam da je vreme možda i da prestane ali toliko uživamo u tome da prosto nemam srca da prekinem.

Drage mame, koje želite da dojite, ne postoji loše mleko. Ono je stvoreno za meru vaše bebe. Uživajte u njemu i ne slušajte priče. ❤️